Када дође време за расађивање поврћа на отвореном пољу из топлих леја или пластеника , расђује се само добро развијен , снажан и окаљен расад.Ово је обично почетак маја месеца (за парику и парадајз), када је прошла опасност од касних пролећних мразева. Каљење је обавезна мера и за друге повртарске биљне врсте које се производе из расада.Десетак дана пре расађивања треба планирати каљење односно отварање заштићеног простора и директан контакт расада са климатским условима спољне средине.Ова мера је јако битна да би се расад након расађивања на стално место што боље примио и наставио са растом. Да би се младе биљке боље прилагодиле спољној средини треба их кад год то услови дозвољавају открити и излагати директној сунчевој светлости Дешава се у појединим годинама да је пролеће са доста облачних, хладних и кишовитих дана , што додатно отежава производњу расада када је он нежнији и издуженог стабла па га треба обазриво у почетку излагати директној светлости. Када нема опасност од мраза расад треба да је откривен и дању и ноћу.Такође у периоду каљења треба смањити заливање , односно продужити период између заливања. Расад никад не заливати хладном водом директно са чесме већ водом која прати одприлике температуру спољне средине. Добро каљен расад постаје чврст и жилав а након садње може да издржи знатно боље неповољне факторе и температурна колебања. Расађивање некаљеног расада (директно из топлих леја без припреме ) а често је случај у пракси, доводи до спорог и тешког примања младих биљака. Расад споро расте , стабло и лисне дршке често добијају ожеготине од сунца .Ова оштећења су додатно погодна за гљивична обољења па велики број биљака пропадне и иструне.Аутор: Видановић СрђанИзвор: ПССС
