Реторичко питање – има ли лаког начина да се у стану очисте планинарске ципеле, писац ових редова диже на виши ниво и сада гласи – како се уопште чисти обућа од влажне војвођанске црнице!!А тек шта би имали да кажу они који су се у истој нашли на неким точковима, не смем ни да мислим!Елем, путем према Бачком Петровцу има дивних војвођанских пејзажа. Потеси Ирмово, Планта, заливни системи, културе које бујају, јутро, вече, где год да се скрене с пута, прелепо је. Може да се одмори и срце, и глава, и очни вид.А тек ако међу ратарским културама угледате поље камилице у смирај дана, просто да се одлепи од милине!Иако је било услова за кишу, вредни ратар је поље камилице ревносно залио. Џаба бирање како најлакше направити два-три корака преко мокре црнице до најближих жутих главица са белим трепушкама. А кад се приђе – божји врт! Не знате да ли пре да гледате, миришете или загрлите цело поље као најлепши јастук на свету.Након ове чаробне сеансе, из поља изађох са правим блатним букагијама. Чистила обућу о камен, о траву, тресла, цимала, окретала, резултат минималан!Иако се за многе ствари каже да могу бити добар слуга а лош господар, и војвођански црнозем може да роди сваки плод којим га оплемениш, али, газда мора да зна оптимални проценат влаге, растреситости и пластичности за добар принос, мора да зна њену ћуд.Нешто мислим, кад залутам колима по равници па зауставим честитог мештанина за савет – а он све мерачи, броји у себи до десет, па пажљиво саставља одговор… Није то филозофија лењости, мудар је тај који зна и тајну црнице и тајну чистих ђонова!За Војвођанске, текст и фото: В. Раонић;
Елем, путем према Бачком Петровцу има дивних војвођанских пејзажа. Потеси Ирмово, Планта, заливни системи, културе које бујају, јутро, вече, где год да се скрене с пута, прелепо је. Може да се одмори и срце, и глава, и очни вид.
А тек ако међу ратарским културама угледате поље камилице у смирај дана, просто да се одлепи од милине!
Иако је било услова за кишу, вредни ратар је поље камилице ревносно залио. Џаба бирање како најлакше направити два-три корака преко мокре црнице до најближих жутих главица са белим трепушкама. А кад се приђе – божји врт! Не знате да ли пре да гледате, миришете или загрлите цело поље као најлепши јастук на свету.
Након ове чаробне сеансе, из поља изађох са правим блатним букагијама. Чистила обућу о камен, о траву, тресла, цимала, окретала, резултат минималан!
Иако се за многе ствари каже да могу бити добар слуга а лош господар, и војвођански црнозем може да роди сваки плод којим га оплемениш, али, газда мора да зна оптимални проценат влаге, растреситости и пластичности за добар принос, мора да зна њену ћуд.
Нешто мислим, кад залутам колима по равници па зауставим честитог мештанина за савет – а он све мерачи, броји у себи до десет, па пажљиво саставља одговор… Није то филозофија лењости, мудар је тај који зна и тајну црнице и тајну чистих ђонова!
За Војвођанске, текст и фото: В. Раонић;
You must be logged in to post a comment.