U utorak, 24. septembra 2019. godine, u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada otvoren je Međunarodni festival proze „Prozefest“, 13. po redu, koji će trajati do 28. septembra.
Dobrodošlicu učesnicima i poštovaocima „Prozefesta“ poželeo je Đorđo Sladoje, član Organizacionog odbora „Prozefesta“. On je rekao da su u proteklih 12 godina gosti „Prozefesta“ bili neki od najznačajnijih srpskih i svetskih pisaca.
– I ovogodišnji „Prozefest“ KCNS organizuje uz podršku Gradske uprave za kulturu i uz dragoceno učešće učenika iz novosadskih gimnazija i njihovih profesora – rekao je Sladoje.
Bojan Panaotović, direktor KCNS-a, uputio je pozdravnu reč učesnicima naglasivši da su kroz ovu svetkovinu proznog stvaralaštva prošli mnogi velikani pisane reči, pa i nobelovci Pamuk i Ljosa, kao i Handke, koji je bez sumnje zaslužio Nobelovu nagradu, ali je nije dobio iz političkih razloga.
Ističući zasluge tima „Prozefesta“ predvođenog Nedeljkom Mamulom i Đorđom Sladojem za trajanje ovog književnog festivala i dolazak eminentnih ličnosti svetske književnosti na ovaj festival, Panaotović se našalio rekavši da su njih dvojica nekim čudom mnogo mlađi, verovatno bismo u istorijatu „Prozefesta“ imali i Homera, Getea, Balzaka, Andrića, Kunderu, Bukovskog…
Time je zapravo skrenuo pažnju na činjenicu da su brojni velikani svetske književnosti, zaključno sa Pamukom, Ljosom i Handkeom, u prethodnih 12 godina učestvovali na ovom festivalu. Potom se Panaotović osvrnuo na ovogodišnjeg laureata festivala, ruskog pisca Viktora Jerofejeva:
– Doktorska disertacija našeg laureata Viktora Jerofejeva beše odnos Dostojevskog i francuskog egzistencijalizma. Dostojevski je kazao i da nema veće fantastike od one koju može da pruži realan život. Dakle, nema veće fantastike od toga da jedan Novi Sad, mali grad za svetske okvire, okuplja „so soli“ evropske i svetske književnosti, a upravo to postiže naš mali tim koji čini nekoliko dobrih i skromnih ljudi – rekao je Panaotović.
Direktor KCNS-a je na kraju obraćanja izrazio želju da renomirani pisci, učesnici „Prozefesta“, u „eri zurenja u telefone, tablete i računare“, mladim ljudima „upale“ vatru za čitanjem kvalitetnih štiva.
Festival proze zvanično je otvorio Miljenko Jergović, prošlogodišnji laureat Međunarodne nagrade „Milovan Vidaković“ besedom koju je započeo rečima da se „danas nalazimo na mestu u slavu književnosti, priče, teksta i rime“.
– To je uvek i na svaki način slavljenje nečeg što nije kolektivno, što je do poslednje srži, rečenice i reči individualizovano. Upravo to nas spasava od terorističkog napada, od rata. Jedino dok je naša reč sama protiv sveta, mi smo nesposobni da se pretvorimo u masovne ubice i manijake, jer svaki masovni ubica ubija u ime neke kolektivne ideje – naglasio je Jergović, i dodao da je svrha književnosti da ljude zadrži u stanju „izvan krda“.
Jergoviću je potom urednik govornog programa KCNS-a Nedeljko Mamula poklonio pismo koje je ovoj instituciji kulture septembra 2000. godine uputio Aleksandar Tišma, preporučujući im da ugoste u Novom Sadu tada mladog Jergovića, koji je bio izbegao iz Sarajeva u Zagreb.
Pošto mu je prestižnu Međunarodnu književnu nagradu „Milovan Vidaković“ uručio direktor KCNS Bojan Panaotović, ovogodišnji laureat, ruski pisac Viktor Jerofejev, kazao je da ne želi da ga doživljavaju kao mekog, humanističkog pisca.
– Ja uvek idem protiv struje, protiv tokova. U ruskoj književnosti našao sam reči za koje kažu da pripadaju Turgenjevu, autoru romana „Očevi i deca“. Tamo glavni junak Bazarov govori da je čovek dobar, a da su okolnosti loše. Ispada da treba menjati okolnosti. Ja pitam: a ko je stvorio te loše okolnosti i kako dobar čovek može da stvori loše okolnosti? To je tema o kojoj ja pišem – rekao je Jerofejev.
On je, potom, dodao da je pre nekoliko godina u Francuskoj na književnom sajmu jedan ruski čitalac u sali ustao i kriknuo: „Jerofejev, šta je to kultura?“
– Odgovorio sam da kultura predstavlja borbu sa entropijom, sa haosom i raspadanjem, i da je, očigledno, čitav naš ljudski projekat obeležen tom borbom. Nekada se loše borimo, nekada se uopšte ne borimo, a nekada se zajedno sa entropijom borimo protiv nas samih – rekao je Jerofejev i zahvalio „Prozefestu“ na nagradi i Novom Sadu na gostoprimstvu.
Publici ovogodišnjeg „Prozefesta“, pored Jerofejeva, predstaviće se još šest pisaca: Stiv Sem Sandberg (Švedska), Natalija Fjedorčuk (Poljska), Dejan Trajkoski (Makedonija), Roland Orčik (Mađarska), Draginja Ramadanski i Milutin Ž. Pavlov (Srbija).
U Muzičkom programu na svečanom otvaranju festivala učestvovali su Todora Stojinović i bend „Šesto čulo“.
You must be logged in to post a comment.