Šta je cilj akcije “Živeti uspravno” 0,1 %?
S obzirom da Centar „Živeti uspravno“ od novembra 2008. godine organizuje servis personalne asistencije prvo za troje studenata, a od jula 2009. godine za desetoro korisnika/ca preko projekta, suočavamo se s problemom nedovoljnog finansiranja. Od 2011. kada je usklađen Zakon o socijalnoj zaštiti sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti osoba s invaliditetom koji je predvideo u članu 45 kao podršku samostalnom životu uslugu personalne asistencije za punoletne osobe koju treba da finansiraju lokalne samouprave i 22. maja 2013. od donošenja Pravilnika o bližim stadardima za pružanje usluge PA Centar „Živeti uspravno“ upućuje Gradskoj upravi za socijalnu i dečju zaštitu predlog da prestane projektno finansiranje već da ova usluga uđe u budžet jer samo tako pruža sigurnost korisnicima i njihovim asistentima. Imajući sve to u vidu još krajem 2016. godine shvatili smo da je potrebno da Grad Novi Sad odvoji samo 0,1% od svog budžeta da bi 40. osoba s invaliditetom imalo asistenciju pokrenuli smo Akciju 0,1% koja će trajati do uvođenja personalne asistencije u budžet. Drugi cilj te akcije je prikupljanje nedostajućih sredstava sa čim se kao što rekoh, stalno suočavamo. Želim da kažem da je Centar u jednom periodu imao 18 korisnika/ca, od toga 13 stalnih i petoro povremenih, trenutno nas je šest iz Novog Sada, jedna koleginica iz Subotice i jedan i Martonoša.
Koliko Novi Sad i Novosađani imaju sluha za probleme osoba sa invaliditetom?
Upravo, najveći problem osoba sa invaliditetom u Novom Sadu je nemanje mogućnosti korišćenja personalne asistencije i nemanje potpuno pristupačnog okruženje i to su dve stvari koje nas onemogućavaju. Da nemamo asistenciju ne bismo mogli da ustanemo iz kreveta i obavljamo najobičnije stvari o kojima ljudi čak i ne razmišljaju. Živeti uspravno Akcija 0,1% značajna je zbog upoznavanja žitelja našeg grada s neophodnošću i značajem personalne asistencije za samostalni život sugrađana s invaliditetom i zajedničkim uticajem na gradsku vlast da započne s budžetskim finansiranjem ove usluge. Takođe, značajno nam je i prikupljanje nedostajućeg novca.
Kao što je rečeno, usluge personalnog asistenta su neophodne za funkcionisanje osoba sa invaliditetom. O kom broju je reč kada govorimo o Novom Sadu?
Imajući u vidu da 15% stanovništva po proceni UN ima neku vrstu invaliditeta, veličinu našeg grada smatramo da je to četrdesetak odraslih i aktivnih osoba s invaliditetom koji se školuju, rade, bave se umetnošću, sportom ili su aktivni na nekim drugm poljima.
Akcija 0,1% iz budžeta grada za personalnu asistenciju je pokrenuta pre dve godine, ali još uvek nije realizovana. Zbog čega?
Kako sam već govorila ova akcija nije nova, traje od 2016. godine. Gradska uprava zna njen značaj za osobe s invaliditetom. Decembra prošle godine kod nas u Centru koji jedini u gradu ima licencu za pružanje usluge personalne asistencije bile su na razgovoru pomoćnica gradonačelnika Ljiljana Koković i v.d. načelnica Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu Vera Grkavac koje su najavile da je Grad spreman da finansira asistenciju za veći broj ljudi, ali najviše osam sati dnevno. Takođe su kazale da se planira za ubuduće budžetsko finansiranje. Očekujemo da ćemo dočekati i to sledeće godine. Međutim, treba reći da ima nas nekoliko kojima je ova usluga neophodna više od osam sati. Dvema koleginicama je asistencija potrebna 16 časova, jednoj koleginici 20, a meni 24 časa i ovom akcijom pokušavamo da pribavimo novac za nju. Plan je da nas nekoliko koleginica kojima je život bez pune asisistencije ugrožen, pogotovo što jedna živi sama, a nas dve s majkama uveliko starijim od 65 godina odemo na razgovor s načelnicom da pronađemo rešenje jer nas u ovakvoj situaciji nema mnogo.
Za Vojvođanske vesti Nedeljka Borojević
U ponedeljak, 7. maja od 19 časova u knjižara-kafeu „Bulevar Books” biće organizovano veče poezije i rasprodaje knjiga, a sva prikupljena sredstva biće usmerena na troškove personalnih asistenata osobama sa invaliditetom, kojima je neophodna asistencija duže od osam časova dnevno. Pisci i spisateljice koji će čitati svoju poeziju u bašti knjižare su Slobodan Tišma, Maja Solar, Siniša Tucić, Jelena Andjelovska, Goran Stojičić, Marija Obrovački i mnogi drugi.
Tim povodom za Vojvođanske vesti Ljiljana Čakmak iz Centra „Živeti uspravno“ govori o samoj akciji i važnosti personalne asistencije koja još uvek nije sistemski finansirana.
Šta je cilj akcije “Živeti uspravno” 0,1 %?
S obzirom da Centar „Živeti uspravno“ od novembra 2008. godine organizuje servis personalne asistencije prvo za troje studenata, a od jula 2009. godine za desetoro korisnika/ca preko projekta, suočavamo se s problemom nedovoljnog finansiranja. Od 2011. kada je usklađen Zakon o socijalnoj zaštiti sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti osoba s invaliditetom koji je predvideo u članu 45 kao podršku samostalnom životu uslugu personalne asistencije za punoletne osobe koju treba da finansiraju lokalne samouprave i 22. maja 2013. od donošenja Pravilnika o bližim stadardima za pružanje usluge PA Centar „Živeti uspravno“ upućuje Gradskoj upravi za socijalnu i dečju zaštitu predlog da prestane projektno finansiranje već da ova usluga uđe u budžet jer samo tako pruža sigurnost korisnicima i njihovim asistentima. Imajući sve to u vidu još krajem 2016. godine shvatili smo da je potrebno da Grad Novi Sad odvoji samo 0,1% od svog budžeta da bi 40. osoba s invaliditetom imalo asistenciju pokrenuli smo Akciju 0,1% koja će trajati do uvođenja personalne asistencije u budžet. Drugi cilj te akcije je prikupljanje nedostajućih sredstava sa čim se kao što rekoh, stalno suočavamo. Želim da kažem da je Centar u jednom periodu imao 18 korisnika/ca, od toga 13 stalnih i petoro povremenih, trenutno nas je šest iz Novog Sada, jedna koleginica iz Subotice i jedan i Martonoša.
Koliko Novi Sad i Novosađani imaju sluha za probleme osoba sa invaliditetom?
Upravo, najveći problem osoba sa invaliditetom u Novom Sadu je nemanje mogućnosti korišćenja personalne asistencije i nemanje potpuno pristupačnog okruženje i to su dve stvari koje nas onemogućavaju. Da nemamo asistenciju ne bismo mogli da ustanemo iz kreveta i obavljamo najobičnije stvari o kojima ljudi čak i ne razmišljaju. Živeti uspravno Akcija 0,1% značajna je zbog upoznavanja žitelja našeg grada s neophodnošću i značajem personalne asistencije za samostalni život sugrađana s invaliditetom i zajedničkim uticajem na gradsku vlast da započne s budžetskim finansiranjem ove usluge. Takođe, značajno nam je i prikupljanje nedostajućeg novca.
Kao što je rečeno, usluge personalnog asistenta su neophodne za funkcionisanje osoba sa invaliditetom. O kom broju je reč kada govorimo o Novom Sadu?
Imajući u vidu da 15% stanovništva po proceni UN ima neku vrstu invaliditeta, veličinu našeg grada smatramo da je to četrdesetak odraslih i aktivnih osoba s invaliditetom koji se školuju, rade, bave se umetnošću, sportom ili su aktivni na nekim drugm poljima.
Akcija 0,1% iz budžeta grada za personalnu asistenciju je pokrenuta pre dve godine, ali još uvek nije realizovana. Zbog čega?
Kako sam već govorila ova akcija nije nova, traje od 2016. godine. Gradska uprava zna njen značaj za osobe s invaliditetom. Decembra prošle godine kod nas u Centru koji jedini u gradu ima licencu za pružanje usluge personalne asistencije bile su na razgovoru pomoćnica gradonačelnika Ljiljana Koković i v.d. načelnica Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu Vera Grkavac koje su najavile da je Grad spreman da finansira asistenciju za veći broj ljudi, ali najviše osam sati dnevno. Takođe su kazale da se planira za ubuduće budžetsko finansiranje. Očekujemo da ćemo dočekati i to sledeće godine. Međutim, treba reći da ima nas nekoliko kojima je ova usluga neophodna više od osam sati. Dvema koleginicama je asistencija potrebna 16 časova, jednoj koleginici 20, a meni 24 časa i ovom akcijom pokušavamo da pribavimo novac za nju. Plan je da nas nekoliko koleginica kojima je život bez pune asisistencije ugrožen, pogotovo što jedna živi sama, a nas dve s majkama uveliko starijim od 65 godina odemo na razgovor s načelnicom da pronađemo rešenje jer nas u ovakvoj situaciji nema mnogo.
Za Vojvođanske vesti Nedeljka Borojević
Šta je cilj akcije “Živeti uspravno” 0,1 %?
S obzirom da Centar „Živeti uspravno“ od novembra 2008. godine organizuje servis personalne asistencije prvo za troje studenata, a od jula 2009. godine za desetoro korisnika/ca preko projekta, suočavamo se s problemom nedovoljnog finansiranja. Od 2011. kada je usklađen Zakon o socijalnoj zaštiti sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti osoba s invaliditetom koji je predvideo u članu 45 kao podršku samostalnom životu uslugu personalne asistencije za punoletne osobe koju treba da finansiraju lokalne samouprave i 22. maja 2013. od donošenja Pravilnika o bližim stadardima za pružanje usluge PA Centar „Živeti uspravno“ upućuje Gradskoj upravi za socijalnu i dečju zaštitu predlog da prestane projektno finansiranje već da ova usluga uđe u budžet jer samo tako pruža sigurnost korisnicima i njihovim asistentima. Imajući sve to u vidu još krajem 2016. godine shvatili smo da je potrebno da Grad Novi Sad odvoji samo 0,1% od svog budžeta da bi 40. osoba s invaliditetom imalo asistenciju pokrenuli smo Akciju 0,1% koja će trajati do uvođenja personalne asistencije u budžet. Drugi cilj te akcije je prikupljanje nedostajućih sredstava sa čim se kao što rekoh, stalno suočavamo. Želim da kažem da je Centar u jednom periodu imao 18 korisnika/ca, od toga 13 stalnih i petoro povremenih, trenutno nas je šest iz Novog Sada, jedna koleginica iz Subotice i jedan i Martonoša.
Koliko Novi Sad i Novosađani imaju sluha za probleme osoba sa invaliditetom?
Upravo, najveći problem osoba sa invaliditetom u Novom Sadu je nemanje mogućnosti korišćenja personalne asistencije i nemanje potpuno pristupačnog okruženje i to su dve stvari koje nas onemogućavaju. Da nemamo asistenciju ne bismo mogli da ustanemo iz kreveta i obavljamo najobičnije stvari o kojima ljudi čak i ne razmišljaju. Živeti uspravno Akcija 0,1% značajna je zbog upoznavanja žitelja našeg grada s neophodnošću i značajem personalne asistencije za samostalni život sugrađana s invaliditetom i zajedničkim uticajem na gradsku vlast da započne s budžetskim finansiranjem ove usluge. Takođe, značajno nam je i prikupljanje nedostajućeg novca.
Kao što je rečeno, usluge personalnog asistenta su neophodne za funkcionisanje osoba sa invaliditetom. O kom broju je reč kada govorimo o Novom Sadu?
Imajući u vidu da 15% stanovništva po proceni UN ima neku vrstu invaliditeta, veličinu našeg grada smatramo da je to četrdesetak odraslih i aktivnih osoba s invaliditetom koji se školuju, rade, bave se umetnošću, sportom ili su aktivni na nekim drugm poljima.
Akcija 0,1% iz budžeta grada za personalnu asistenciju je pokrenuta pre dve godine, ali još uvek nije realizovana. Zbog čega?
Kako sam već govorila ova akcija nije nova, traje od 2016. godine. Gradska uprava zna njen značaj za osobe s invaliditetom. Decembra prošle godine kod nas u Centru koji jedini u gradu ima licencu za pružanje usluge personalne asistencije bile su na razgovoru pomoćnica gradonačelnika Ljiljana Koković i v.d. načelnica Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu Vera Grkavac koje su najavile da je Grad spreman da finansira asistenciju za veći broj ljudi, ali najviše osam sati dnevno. Takođe su kazale da se planira za ubuduće budžetsko finansiranje. Očekujemo da ćemo dočekati i to sledeće godine. Međutim, treba reći da ima nas nekoliko kojima je ova usluga neophodna više od osam sati. Dvema koleginicama je asistencija potrebna 16 časova, jednoj koleginici 20, a meni 24 časa i ovom akcijom pokušavamo da pribavimo novac za nju. Plan je da nas nekoliko koleginica kojima je život bez pune asisistencije ugrožen, pogotovo što jedna živi sama, a nas dve s majkama uveliko starijim od 65 godina odemo na razgovor s načelnicom da pronađemo rešenje jer nas u ovakvoj situaciji nema mnogo.
Za Vojvođanske vesti Nedeljka Borojević