КО СУ КУРТА И МУРТА?

Да ли понекад имате утисак да се у овој нашој збиљи ништа не мења и да стално један те исти Мурта смењује једног те истог Курту? Ако имате, онда сте се можда и запитали ко су ти антологијски Курта и Мурта који злоупотребљавају истог коња, кад је ситуација таква да један мора да сјаше да би други узјахао. Сјаши Курта да узјаши Мурта употребљава се у случајевима када треба закључити да се променама конкретних протагониста власти и моћи ништа не мења. У РСАНУ под одредницом Курта налазимо дефиницију овог израза: каже се када смена личности на власти, на каквом положају уопште, друштвена или политичка промена не представља суштинску промену односа, не доноси побољшање прилика и сл. О овом фразеологизму писали су Егон Фекете и Мато Пижурица. Фекете га је сврстао у категорију фразема у којима антропоними (дакле Курта и Мурта) немају никакву анегдотску или историјску подлогу и не односе се на конкретне личности, већ егзистирају из силабично-метричких разлога, као нпр. и фразеологизми тата-Мата, Циле-Миле, хајде Јово наново и сл. Дакле, само рима и понављање гласова условило је избор Курте и Мурте. Пижурица додаје да Курта (у значењу вук) и Мурта (хип. од Мурат) очигледно припадају корпусу препознатљивих оријенталних имена турског порекла, те да се њихова употреба овде може разумети као проклетство непромењивости, најпре у дословном ропству, а касније у најразличитијим видовима подређености и обесправљености.   Литература: Мато Пижурица, Фразеологизми: (1) Сјаши Курта, а узјаши Мурта и (2) Обити Скорду и Модру, Јужнословенски филолог LXIV, 2008, 301-305. Егон Фекете, Антропонимски елементи у српскохрватским фразеолошким и гномским обртима, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XXVII-XXVIII, 1984, 835-843.

Ostavite odgovor