Много је светитеља и великомученика пострадалих за веру Христову. Али, само је један Победоносац – Свети Георгије!Рођен у трећем веку, леп стасом и из добре куће, Георгије је служио у римској војсци, истицао се храброшћу и брзо напредовао. Супротставио се цару Диоклецијану због прогона хришћана и бачен у тамницу. Мучен је на разне начине, а сопственим примером, вери је приволео многе па чак и царицу Александру – жену његовог мучитеља са којом беше осуђен на смрт.Пред смрт, Свети Ђорђе моли свог слугу на му тело пренесе у Никомидију (Георгеју), родно место његове мајке што је овај и учинио. Ово место се налази близу Витлејема и ту је главно прослављање празника Св. Ђорђа сваког 6. маја.Сада се његов гроб, тачније крипта, налази у граду Лод у близини Тел Авива, одн. Јафе, у Саронској равници. Град Лод је познат и по новозаветном имену Лида Палестинска. У време Цара Константина и Царице Јелене, на имању оца Светог Ђорђа у Лиди, саграђена је црква и то управо на темељима очеве куће. Мошти Св. Геогија пренете су овде у мермерну крипту и то се празнује као Ђурђиц.Црква je на почетку камене уличице, недалеко од паркинга и трга. Чули смо да су се многи, кајући се на овом месту, излечили од болести. Уз зид цркве се налазе ланци у којима је мучен Свети Ђорђе а које ходочасници стављају на себе ради исцељења. Пред иконостасом је делић његових моштију. Низ степенице се силази до крипте чији надгробни споменик са исклесаним ликом Св. Ђорђа обилно мироточи. У крипти нема моштију јер су раздељене по многим православним црквама. Памти се и још се може видети пожутели под, када је свето миро за Ђурђиц 1963. прекрило под крипте у висини од 13 центиметара (као некада из моштију Светог Симеона у Студеници). Овде се чувају још и делови моштију Св. Харалампија и Прокопија. Чудотворна икона Св. Ђорђа, због пљачкања Сарацена, у виду светлосног стуба преселила се на Свету Гору у бугарски манастир Зограф.У Првом светском рату, неки војници отворе гроб и неколико костију однесу Кентерберијском надбискупу који их је одбио, те су враћене у Лиду. Управо су то поменуте мошти које се сада целивају пред иконостасом. Уз цркву у Лоду која се од 1870. налази под управом Грчке патријаршије, налази се и џамија, а у дворишту су остаци храма из византијског периода које, пак, нисмо имали прилике да видимо.„Као носилац вечне Христове победе, Св. Ђорђе чињаше чудеса помажући невољнима, како у сну, тако и на јави… Код града Вирита (Берита) у Сирофинијској долини, физички је убио неман рептила, спасавајући народ од даљег приношења људских жртава, управо када је на ред дошла принцеза, која се и осликава на иконама светог” (из непознатог извора).Бити овде у Лиди Палестинској, осетити силу Светог Ђорђа, помолити се за ближње и понети им свето уље, заиста је тешко описати речима. Овај светац је моћан и слављен широм Србије, Грузије, Грчке и Бугарске. Велики је заштитник Москве на чијем се грбу налази, као и целе Русије. Великој светињи – десној руци Ђорђа Победоносца која се чува у светогорском манастиру Ксенофонт, поклонили су се многи Руси 2015. године у част 70 година победе над фашизмом, када је обишла многе руске градове. Није чудо што се и маршал Жуков звао Георгиј, као и витез православља коме се молио у борбама.Пред црквом смо запазили пар женске обуће а унутра ситну босу жену, могуће и неправославне вере како се усрдно моли, што је било потресно. Ипак, није чудно јер је Св. Георгије велики помоћник и заштитник коме се људи моле широм земаљске кугле. Поштују га муслимани, крсташи су га посебно ценили јер је био војник, заштитник је краља Ричарда Лавље Срце и Енглеске.
Пролећни Свети Ђорђе приказан је на коњу, према опису има зелени плашт и зелену капу што симболизује пролеће, док је јесењи празник Ђурђиц у славу преноса моштију представљен као стојећа фигура без коња, са црвеним плаштом, мачем и штитом. Многе српске породице га толико цене да светкују оба ова празника – као славу и преславу. Важан је део немањићке средњовековне Србије, навешћемо само задужбину Ђурђеви Ступови.Сем ђурђевог данка везаног за хајдуковање, преносимо ђурђевданске појмове православног публицисте др Владимира Димитријевића:– ђурђевац се зове онај који слави Светог Ђорђа,– ђурђевско полугође је прва половина године,–ђурђевка је врста брзог народног кола,–ђурђевача је плодна и благословена мајска киша,–ђурђевак је цвет Светог Ђорђа,–ђуровача је велика чаша за јуначко испијање ракије,– архаично „ђурђимице“ значи „не оклевајући, неустрашиво“.Срећна слава свим нашим ђурђевцима!За Војвођанске, текст: В. Раонић; фото: В. Раонић, Р. Хајдер;
Сада се његов гроб, тачније крипта, налази у граду Лод у близини Тел Авива, одн. Јафе, у Саронској равници. Град Лод је познат и по новозаветном имену Лида Палестинска. У време Цара Константина и Царице Јелене, на имању оца Светог Ђорђа у Лиди, саграђена је црква и то управо на темељима очеве куће. Мошти Св. Геогија пренете су овде у мермерну крипту и то се празнује као Ђурђиц.
Црква je на почетку камене уличице, недалеко од паркинга и трга. Чули смо да су се многи, кајући се на овом месту, излечили од болести. Уз зид цркве се налазе ланци у којима је мучен Свети Ђорђе а које ходочасници стављају на себе ради исцељења. Пред иконостасом је делић његових моштију. Низ степенице се силази до крипте чији надгробни споменик са исклесаним ликом Св. Ђорђа обилно мироточи. У крипти нема моштију јер су раздељене по многим православним црквама. Памти се и још се може видети пожутели под, када је свето миро за Ђурђиц 1963. прекрило под крипте у висини од 13 центиметара (као некада из моштију Светог Симеона у Студеници). Овде се чувају још и делови моштију Св. Харалампија и Прокопија. Чудотворна икона Св. Ђорђа, због пљачкања Сарацена, у виду светлосног стуба преселила се на Свету Гору у бугарски манастир Зограф.
У Првом светском рату, неки војници отворе гроб и неколико костију однесу Кентерберијском надбискупу који их је одбио, те су враћене у Лиду. Управо су то поменуте мошти које се сада целивају пред иконостасом. Уз цркву у Лоду која се од 1870. налази под управом Грчке патријаршије, налази се и џамија, а у дворишту су остаци храма из византијског периода које, пак, нисмо имали прилике да видимо.
„Као носилац вечне Христове победе, Св. Ђорђе чињаше чудеса помажући невољнима, како у сну, тако и на јави… Код града Вирита (Берита) у Сирофинијској долини, физички је убио неман рептила, спасавајући народ од даљег приношења људских жртава, управо када је на ред дошла принцеза, која се и осликава на иконама светог” (из непознатог извора).
Бити овде у Лиди Палестинској, осетити силу Светог Ђорђа, помолити се за ближње и понети им свето уље, заиста је тешко описати речима. Овај светац је моћан и слављен широм Србије, Грузије, Грчке и Бугарске. Велики је заштитник Москве на чијем се грбу налази, као и целе Русије. Великој светињи – десној руци Ђорђа Победоносца која се чува у светогорском манастиру Ксенофонт, поклонили су се многи Руси 2015. године у част 70 година победе над фашизмом, када је обишла многе руске градове. Није чудо што се и маршал Жуков звао Георгиј, као и витез православља коме се молио у борбама.
Пред црквом смо запазили пар женске обуће а унутра ситну босу жену, могуће и неправославне вере како се усрдно моли, што је било потресно. Ипак, није чудно јер је Св. Георгије велики помоћник и заштитник коме се људи моле широм земаљске кугле. Поштују га муслимани, крсташи су га посебно ценили јер је био војник, заштитник је краља Ричарда Лавље Срце и Енглеске.
You must be logged in to post a comment.