Ако макар географски, ако не по стандарду, живимо у
ЕВропи, зашто често можемо да чујемо да се ова валуте Европске уније назива
еуром?
Српски језик је „Европу“ наследио из грчког језика и византијске традиције, док је већи део западног дела континента ту реч добио из латинског језика, где гласи „ЕУропа“, како можете чути у француском, италијанском, немачком, пољском, шпанском и енглеском језику.
Постоје аргументи који кажу да реч морамо оставити у њеном изворном облику и други који тврде да је морамо прилагодити фонетском систему нашег језика, а можемо слободно рећи и да је укорењена традиција „Еуро салона“ и „еурокрема“ имала извесног утицаја на валуту „еуро“.
Међутим,
Правопис српског језика прописује облик
евро (мн. еври) у значењу европска монета, па иако нам
евро понекад делује као лик из бајке, морамо га писати по правописним стандардима српског језика.
Related