Vremenske prilike povoljno su uticale na ovogodišnji prinos kukuruza, te se po hektaru očekuje prinos od 6,4 do 6,8 tona. Međutim, kukuruz u Srbiji je u poslednjih pet godina izgubio apsolutno dominantnu poziciju u setvenoj strukturi. Agroanalitičar iz Novog Sada Žarko Galetin procenjuje da početna cena novog roda kukuruza u Srbiji, u vreme žetve, neće preći 14 din/kg bez uračunatog PDV-a. ”Cena kukuruza novog roda startovaće sa 13,5 dinara do, najviše, 14 din/kg bez PDV-a. To nije neočekivano, jer je takva cena bila i prošle godine u doba žetve kukuruza”, napominje Galetin.On ističe da je ta ratarska kultura izložena velikim tržišnim rizicima. Rizici leže, pre svega, u sasvim solidnoj ponudi kukuruza, kako na svetskom i regionalnom tržištu, tako i domaćem. ”Očekivani dobri prinosi kukuruza na tim tržištima sigurno će oboriti njegovu početnu cenu. Pogotovo u prvim mesecima posle žetve kukuruza, kad će prinosi izvršiti značajan pritisak na strani ponude. Zato nije realno očekivati u Srbiji dobru cenu. To je razlog što domaćim proizvođačima moramo objasniti da ne gaje prevelika očekivanja u pogledu prve cene kukuruza”, ističe Galetin.Kao poznavalac agrarnih prilika u Srbiji, Galetin smatra da, ipak, neće biti sve tako crno, kad je reč o ceni novog roda žutog zrna. ”Kako vreme od žetve bude odmicalo, tako će cena kukuruza pomalo rasti u odnosu na početnu. Koliko – to je već drugo pitanje. Ali ono što našim proizvođačima može da ide u prilog jeste značajan rast svetske tražnje, pre svega najvećeg potrošača kukuruza, Kine”, napomnje on. Upravo je to razlog što je nivo svetskih zaliha kukuruza u ovom trenutku na petogodišnjem minimumu.Galetin smatra da bi ta okolnost mogla da utiče da u nekom periodu pred kraj godine ili kasnije na proleće naredne godine, cena novog kukuruza premaši nivo maksimalne cene prošlogodišnjeg roda, koja je iznosila 16,5 din/kg bez PDV-a.Navodeći da je ove godine u Srbiji pod kukuruzom posejano nešto više od 900.000 hektaraa, on precizira da bi ukupan ovogodišnji prinos trebalo da bude šest miliona tona. ”Taj prinos potpuno bi zatvorio domaće bilansne potrebe i oslobodio izvozni višak od oko dva miliona tona kukuruza, što će Srbiju svrstati među deset najvećih izvoznika u svetu”, ocenjuje Galetin.On upozorava da je kukuruz u Srbiji u poslednjih pet godina izgubio apsolutno dominantnu poziciju u setvenoj strukturi. ”Sve do pre pet-deset godina kukuruz je zauzimao redovno više od milion hektara na našim poljima. Malo je verovatno da će kukuruz vratiti ove izgubljene površine”, zaključuje Galetin.Izvor: Srna
