Полагањем венаца на споменик интернирцима, представници локалне самоуправе, борачких удружења и Друштва српско-норвешког пријатељства обележили су годишњицу страдања суграђана који су 1942. године депортовани у нацистичке логоре у Норвешкој. На Ђурђевдан пре више од осам деценија, немачки фашисти су пут скандинавског севера присилно послали 46 Кикинђана. Они су били део групе од 4.500 Југословена распоређених у 36 логора смрти, а највећи број наших суграђана био је заточен у злогласном логору Бејсфорд, надомак града Нарвика. Заменица градоначелника, Биљана Кикић, нагласила је да се оваквим скуповима не одаје само пошта мртвима, већ се учвршћују темељи за будућност.‘’У овим бурним временима и глобалним превирањима, наша је морална и људска обавеза да неуморно негујемо културу сећања. Животи наших суграђана, који су остали на далеком северу, уткани су у слободу коју данас уживамо. Њихова жртва није била узалудна, oна је постала мост пријатељства између српског и норвешког народа, који већ деценијама негујемо са Нарвиком. Не заборављајући прошлост, ми заправо чувамо образ нашег града и учимо нове генерације правим вредностима“, поручила је Кикић.Секретар кикиндског Друштва српско-норвешког пријатељства, Тибор Фиреди, подсетио је на сурову судбину затвореника, истакавши да су имена на споменику вечни доказ храбрости и спремности на највећу жртву за слободу:“Старији и болесни су стрељани већ средином јула 1942. године, док су остали пребачени у друге логоре, изложени принудном раду, глади и незамисливој тортури“, рекао је Фиреди.Од 46 интернираних Кикинђана, пакао норвешких логора преживело је само њих седморо: Ника Бањин, Славко Вукић, Чеда Ђомпарин, Стеван Михаилов, Стеван Сивчев, Јоца Станић и Жарко Стојков. Веза између два народа формализована је првом Декларацијом о пријатељству између Нарвика и Кикинде 1966. године, која је обновљена на педесету годишњицу потписивања.Извор: Град Кикинда
