Тврђава Купиник се на два дана вратила у свој најсјајнији период – у време када је овај бисер српске националне историје био последња престоница средњовековне Србије. Под зидинама Купиника поново су пламтеле змајеве ватре, дични витезови су се борили за част и за наклоност дворских дама, соколари су с поносом показивали своје величанствене љубимце, коњаници се надметали у руковању мачем и луком и стрелом, подграђем су одјекивали звуци традиционалне српке музике, постављена је деспотска трпеза, а све под окриљем Змајевца – заветног мача чувара Купиника.Пета манифестација „Купиник – Дани змајева“ још једном нас је, 8. и 9. септембра, вратила у време Змаја Огњеног Вука – српског деспота, ратника и хришћанског витеза Реда змаја Вука Гргуревића Бранковића, епског јунака који је у 15. веку Купиник уздигао на ранг српске престонице и тако га заувек учинио неизбрисивим делом српске историје и српског националног идентитета.„Седамдесетак година након пада Смедерева овде у Срему је опстајала српска државност. Зато је ова манифестација изузетно важна, јер нас подсећа ко смо, шта смо, одакле и од кога потичемо. Циљ локалне самоуправе је да Купинику врати стари сјај и да му обезбеди место које заслужује у историјским уџбеницима, како би и наша деца знала ко су им преци и да треба да буду поносна на своје порекло“ – изјавио је председник општине Пећинци Синиша Ђокић.Наш познати глумац Иван Вучковић, који је од самог почетка пријатељ манифестације, каже да му је била част да у серијалу Српски јунаци средњег века оживи лик Змаја Огњеног Вука.„Одавде би свако ко дође морао да понесе неколико ствари, а прва је да схвати да српски народ није безначајан и да смо историји Европе, али и света, дали много. Желим успеха овим људима овде, који заиста дају све од себе и надам се да ће држава имати слуха да што пре овде угледамо тврђаву онакву каква је некада била. Да се сви захвалимо нашим прецима на свему што су урадили за нас и да усвојимо све најбоље од онога што су нам оставили у аманет и у моралном, и у људском, и у војничком, и у витешком смислу. Имамо ми у кога да гледамо и нису нам потребни други узори“ – каже Вучковић, који је манифестацију увеличао беседом „Чији си ти мали народе српски“.Перица Одобашић, председник Удружења „Зелени поглед“ из Купинова које је организатор манифестације заједно са Културним центром Пећинци, истиче да је сваке године све више удружења и појединаца који желе да се укључе у ову манифестацију.„Манифестација „Купиник – Дани змајева“ је посебна, као што су посебне и личности које су везане за Купиник. Ми тежимо да им обезбедимо место које заслужују у нашој националној историји, али и у локалу. Ове године су барјактари манифестације ученици осмог разреда основне школе из Купинова. Они ће барјак предати ученицима седмог разреда, који ће наредне године наставити традицију. На тај начин децу учимо да кроз живот иду свесна свог порекла“ – рекао нам је Одобашић.Он је истакао да су носиоци програма и ове године била витешка удружења.„Братско удружење „Бели орлови“ је са нама од самог почетка, као и Коњички клуб „Бојчин“, а ове године су ту и удружења „Зелени барјаци“ и „Црвени гавранови“. Удружења жена из наше општине „Мајка Ангелина“, „Огарчанке“, „Шимановчанке“, „Лепота Ашање“ и „Карловчићанке“, као и неколико домаћица, припремиле су деспотску трпезу према доступним рецептима из средњег века“ – каже Одобашић.Првог дана манифестације је представљен Змајевац – заветни мач чувара Купиника, Певачко друштво „Искон“ је одржало целовечарњи концерт традиционалне музике, а Црвени гавранови су приредили прави спектакл са бакљама. Другог дана посетиоци су могли да уживају у приказима средњовековних борби, коњичком и пешадијском стреличарству, да учествују у радионицама на којима су представљени занати и вештине каратеристични за средњи век и да пробају деспотску трпезу, а организатори су за све учеснике и госте припремили ручак.Покровитељ манифестације је, као и претходних година, била Општина Пећинци, а подршку у организацији пружили су пећиначка Туристичка организација и Агенција за развој општине Пећинци.Извор: Општина Пећинци
