Често се каже да смо с неким квит или узвикнемо Квит! после неког одрађеног посла. А одакле нам то квит?
Квит се означава као непромењиви придев који смо вероватно добили из француског (quitte) или немачког (quitt). Његово значење је једнак, исти, изједначен (с неким у нечему): Ти си мени спасао живот, ја сам теби вратио добрим. Сад смо квит (РСАНУ).
Квит у прилошкој служби и са везницима и, па, често с узвичном интонацијом, истиче да је нешто апсолутно тако, готово, свршено, крај.
Такође, познат је и израз квит посла, који означава да је нека ствар у реду, сређена, да нема спора ни дуга. И квит.