У новосадској Улици Бранимира Ћосића 15 пре три месеца отворен је нов локалчић. Зове се La Petite Cuisine, на мрежама је довољно потражити Француска кухињица. У њему раде две Милице. Једна од њих, власница Милица Лисица има осмех већи од Француске, другу Милицу нисмо видели. Кухињицу је покренула са пријатељем Драганом али се он отиснуо пут света. Милица има једну страст – да кува, или како каже, да храни људе. Две године је и сама живела у Француској.Волонтирала је четири године у Црној кући када су средом припремане веганске вечере и једно две године недељом на тврђави са екипом Угрипа. Каже у шали да је кувар фриленсер јер је четири године кувала и за једну малу новосадску ИТ компанију, којима и даље шаље храну.Милица истиче да ово није француски ресторан, већ кухиња инспирисана Француском. То значи да се купују сезонске намирнице, свеже, локалне. Да се не користе тешки зачини и запршке већ путер или маслиново уље, да оброци нису претерано велики и богати калоријама већ квалитетни и богати нутријентима.Уврстила је у понуду Зелени понедељак који је иначе светски тренд. То је дан без млечних и месних производа, будући да су ове две индустрије велики загађивачи животне средине. Милица обожава пијацу, сама бира намирнице од проверених добављача и тако заокружује своју француску причу.Поклоници кухињице су углавном млађи људи, отворени, радознали, а око 70 посто су из ИТ света мада није ретко да по оброк сврати мама која води дете из оближње школе. У понуди су француски гулаш, француске палачинке са пилетином и салатом, разни потажи. Од десерта за почетак припрема српско жито на француски начин, са сувим воћем и додацима, без шећера. Сваки дан има једно до два јела са месом, неки потаж, једно посно или веганско јело, салате и потаже.Кухињица је отворена радним даном од 11 до 17 сати. Поносна је што не ради недељом, да би друга Милица, мама две девојчице, могла да буде са својом породицом. Ко је у пролазу, може да седне и поједе оброк с тим да је број особа у локалу због короне ограничен на три. Доставу врши Еко-курир. Свако ко донесе своје посуде да се сипа храна, добија мали поклон. Идеја је да буде што мање смећа у животној средини.Милица нема визиткарте. Каже да су њене комшије најбоља визиткарта и да има најбоље клијенте на свету. Неки од њих су конзументи кухињице од самог отварања.Ова прича о квартовској и комшијској кухињици може да буде инспирација за све људе који имају неку страст да се осмеле и покрену. Кад се ради пуног срца, успех је загарантован, чак и кад то није мега-гига прича. Усто, уколико би се свако практично потрудио у циљу размишљања и смањења загађења, тај би се напор одмах приметио. Уколико је потребно подршке и инспирације, свратити за почетак у Француску кухињицу.Текст и фото: В. Раонић;
Волонтирала је четири године у Црној кући када су средом припремане веганске вечере и једно две године недељом на тврђави са екипом Угрипа. Каже у шали да је кувар фриленсер јер је четири године кувала и за једну малу новосадску ИТ компанију, којима и даље шаље храну.
Милица истиче да ово није француски ресторан, већ кухиња инспирисана Француском. То значи да се купују сезонске намирнице, свеже, локалне. Да се не користе тешки зачини и запршке већ путер или маслиново уље, да оброци нису претерано велики и богати калоријама већ квалитетни и богати нутријентима.
Уврстила је у понуду Зелени понедељак који је иначе светски тренд. То је дан без млечних и месних производа, будући да су ове две индустрије велики загађивачи животне средине. Милица обожава пијацу, сама бира намирнице од проверених добављача и тако заокружује своју француску причу.
Поклоници кухињице су углавном млађи људи, отворени, радознали, а око 70 посто су из ИТ света мада није ретко да по оброк сврати мама која води дете из оближње школе. У понуди су француски гулаш, француске палачинке са пилетином и салатом, разни потажи. Од десерта за почетак припрема српско жито на француски начин, са сувим воћем и додацима, без шећера. Сваки дан има једно до два јела са месом, неки потаж, једно посно или веганско јело, салате и потаже.
Кухињица је отворена радним даном од 11 до 17 сати. Поносна је што не ради недељом, да би друга Милица, мама две девојчице, могла да буде са својом породицом. Ко је у пролазу, може да седне и поједе оброк с тим да је број особа у локалу због короне ограничен на три. Доставу врши Еко-курир. Свако ко донесе своје посуде да се сипа храна, добија мали поклон. Идеја је да буде што мање смећа у животној средини.
Милица нема визиткарте. Каже да су њене комшије најбоља визиткарта и да има најбоље клијенте на свету. Неки од њих су конзументи кухињице од самог отварања.
Ова прича о квартовској и комшијској кухињици може да буде инспирација за све људе који имају неку страст да се осмеле и покрену. Кад се ради пуног срца, успех је загарантован, чак и кад то није мега-гига прича. Усто, уколико би се свако практично потрудио у циљу размишљања и смањења загађења, тај би се напор одмах приметио. Уколико је потребно подршке и инспирације, свратити за почетак у Француску кухињицу.
Текст и фото: В. Раонић;
You must be logged in to post a comment.