Некада давно с времена на време за неку особу се могло чути да је
лаф у срцу. Овај кратак опис пуно је говорио о особи која је њиме представљана. Ако сте приликом упознавања до тад вама непознате особе, од стране заједничког пријатеља, чули да је дотична персона лаф у срцу, тачно сте знали ко стоји испред вас.
Знали сте да пред вама стоји –
човек. У правом смислу те речи.
Јер ова „титула“ се није давала олако. Њу је било тешко заслужити. Њу су могли да понесу само најбољи изданци људске врсте. Али стварно. А ево и зашто.
Лаф је био човек од речи. Обећавао је само оно што је био у стању да испуни. Поуздан и искрен. Увек спреман да помогне. Увек спреман да заштити слабије. Лични интерес му никад није био на првом месту.
Лаф је у свом срцу неговао доброту и емпатију за своје ближње.
Срдачан, паметан, духовит и искрено насмејан био је омиљен у друштву. Многи лафови су пленили и спољашношћу, те су их често звали и дасама, баџама, људинама.
Лаф у срцу је био сила од човека. Био . . .
Времена се мењају. Кажу на боље. Те промене морају да испрате и људи.
Особине које су красиле лафа више се не цене. Штавише, оне могу да нашкоде личном прогресу. Оне представљају големе препреке на путу до успеха. Успеха који је све и њему се све мора подредити.
Човек који ових дана жели да што пре дође до успеха мора свом срцу наћи другог господара.
Идеални кандидат би био зец!
Зекан је плашљива живуљка, вазда на опрезу. Никада опуштен. Стално се осврће, њушка, ослушкује. Довољан је и најслабији шум, па да му се срце спусти у пете.
Зекановим животом управља страх. А страх уме да буде веома добар мотиватор и за људско понашање.
Свуда у свету, а сами смо тражили да тако буде и код нас, па се сада радујмо, идеални поданик система је уплашен човек.
Човек стрепње.
Идеални човек наше свакодневице стрепи да ће изгубити посао. Ако га има. Ако га нема, стрепи да га никад неће пронаћи. Стрепи да неће успети да врати кредит. Стрепи да неће моћи да поплаћа све рачуне и дажбине.
А због тога стрепи да ће му у госте доћи извршитељи.
Стрепи да искрено каже шта мисли. Стрепи да ствари назове правим именом. Стрепи да формира своје мишљење о било чему.
Гледа и све ради само због свог интереса. У другим људима види само конкуренцију која жели да отме део шаргарепице њему намењене.
Јер то парченце шаргарепе он, ваљано издресиран, види као обећани успех.
Наравно, у процесу дресуре коришћен је штап.
Е сад, истина је да се и лавови могу, донекле, дресирати. Само . . . Да ли би се дресирани лав празног стомака плашио штапа?
Зато не треба љутити систем. Не треба се борити да се он промени. Треба бити
зец у срцу и размишљати стомаком, а не мозгом. Лакше је и лепше је тако.
Сами кажите, да би били срећни, зар нам треба нешто више од парчета шаргарепице?
Од припадника генерације која, вероватно, неће дочекати пемзију . . .
. . . сваког 10. и 25. у месецу . . . у сарказму чучи спас . . .
За Војвођанске вести: Стеван Стојков
Related
