režija i koncept: Vladimir Aleksić, Olga Dimitrijević; dramaturg: Dimitrije Kokanov; scenograf: Nikola Knežević; kostimografija: Senka Kljakić i Milica Kolarić; kompozitor: Draško Adžić; koreograf: Igor Koruga; korpetitor: Ana Ćosović; produkcija – Bitef teatar – Beograd
uloge: Brena graditeljstva (tekst Vedrana Klepica): Jovana Gavrilović; Brena biznismenka (tekst Maja Pelević): Jasna Đuričić; Brena pesme (tekst Olga Dimitrijević): Jelena Ilić; Brena Jugoslovenka (tekst Tanja Šljivar): Tamara Krcunović; Brena seksualnosti (tekst Slobodan Obradović): Ivan Marković
Osme, vetrovite, večeri 65. Sterijinog pozorja, kao poslednju u zvaničnoj selekciji publika je na sceni „Pera Dobrinović“ imala priliku da vidi predstavu „Lepa Brena prodžekt“ u izvođenju Bitef teatra iz Beograda. Ovaj nesvakidašnji dramaturški kolaž je nastojao da bar donekle rasvetli fenomen, proizišao iz POP kulture osamdesetih godina, širokim narodnim masama, diljem bivše nam domovine, poznat kao brend „Lepa Brena“. Zamisao tandema Vladimir Aleksić/Olga Dimitrijević (režija i koncept) da, uz pomoć dramaturga Dimitrija Kokanova i pet dramskih pisaca analizira, sa različitih aspekata analizira projekat, koji je doživeo nezapamćenu popularnost ne samo od „Vardara pa do Triglava…“ nego u čitavom regionu čije se trajanje proteže do danas. Moramo da potsetimo da je samo dva dana pred premijeru ove predstave u Bitef teatru, u decembru 2019. godine, Lepa Brena imala koncert u zagrebačkoj Areni pred 50.000 gledalaca.
Ova kompozicija sastavljena iz pet monodrama, svaka iz svog ugla, nas asocira na kraj jugoslovenskog i postjugoslovenski period življenja na ovim prostorima prepliću se sa svim pozitivnim i negativnim konsekvencama koje svaki fenomen takvog kalibra nosi sobom. Potpisniku ovih redova se čini da je naj intrigantnija činjenica da iako na izgled ovih, pet različitih aspekata (pesma, seksualnost, graditeljstvo, biznis, jugoslovenstvo), može da pruži širok spektar u rasvetljavanju i davanju odgovora na postavljenu tezu, utisak nakon odgledane predstave je, da je dotaknut samo uzak segment problema te da se nameće bezbroj značajnih problema o kojima bi se tek moglo raspravljati do u nedogled.
Čini se da je gumački deo ovog zanimljivog projekta sinoć pred sterijanskom publikom pružio maksimum u skladu sa svojim mogućnostima. Posebno se mora izdvojiti Jasna Đuričić koja je svojim proverenim kvalitetima, uz blagu dozu persiflaže, zasenila svoje koleginice i kolegu. Možda se neki ozbiljniji kritičari neće složiti ali čini se da bi opšti utisak o ovom projektu bio mnogo pozitivniji da je jedna od aktuelnih primadona srpskog glumišta igrala svih pet uloga, nekako sam ubeđen da bi to ona sa svojom energijom i nesumnjivim potencijalom uspešno ostvarila.
Kostimografska rešenja su precizno dozirana sa tačnim naznakama na sličnosti i razlike koje su nam donosili modni trendovi u poslednjih četrdesetak godina. Što se tiče scenografije, možemo reći da je u zadatim uslovima pružila mnogo više mogućnosti nego što je rediteljski tim iskoristio. Stvarajući atmosferu nekog televizijskog studija u kome nam Pop diva priča svoju priču čini se da bi slobodniji i prisniji kontakt sa publikom dao zanimljivije rezultate što naravno nosi sa sobom i drugačiji pristup rediteljskom konceptu. Bazirajući se na proverenim hitovima ali kompozitor je izuzetno podvlačio i isticao emotivnost svakog aspekta predstave koja je u datom trenutku fumcionisala na sceni.
Na kraju možemo reći da je nas je ova, poslednja predstava zvanične konkurencije, ovogodišnjeg, pandemijskog Pozorja, potsetila na neverovatne potencijale koje nismo znali ili nismo hteli da iskoristimo u nekim bivšim životima, koje smo propustili… ipak, život teče dalje.
Foto: Branislav Lučić
You must be logged in to post a comment.