Marioneta ponovo u Novom Sadu – „Mala Vila“

Po motivima slovenske bajke, dramatizacija i režija: Slavčo Malenov Slavov; produkcija: Pozorište mladih – Novi Sad; premijera: 10. novembar 2017 „Postoji u pozorištu jedno zapostavljeno carstvo, ono u zapećku preživljava a zove se lutkarstvo“! Ovi „zloupotrebljeni“ stihovi Ljubivoja Ršumovića nam dočarava stanje i odnos prema lutkarstvu u zemlji Srbiji. U ovim tranzicionim dešavanjima, koja predugo traju, umesto da popravljamo ono što nije valjalo, mi smo marginalizovali i ono što je bilo dobro u tim prošlim, „gadnim, socijalističkim“ vremenima, za uzvrat smo prihvatili neke komercijalizovane, sumnjive i neprilične stvari. Tako se u prošli petak u večernjim satima, uslovno rečeno inkognito, na maloj sceni Pozorišta mladih desila premijera lutkarske predstave „Mala vila“. Ova poučna bajka je nastala na ovim prostorima i vuče korene iz slovenske mitologije, a u podtekstu ima dublja značenja namenjena roditeljima.

Poštovaoci lutkarstva su iskreno obradovani što posle više od dve decenije imamo priliku da ponovo vidimo marionete na lutkarskoj sceni. Još bitnija činjenica je da većinu ekipe čine novosadski mladi glumci koji se prvi put susreću sa „njenim veličanstvom“ marionetom što je izuzetno značajno za opstanak i eventualni razvoj marionetskog lutkarstva na ovim prostorima. Marionete su „velika matura“ za lutkare, za vođenje te vrste lutaka je potrebna specifična tehnika kojom uopšte nije lako ni jednostavno ovladati. Vrlo bitan faktor za realizaciju ovako zahtevnog projekta je kolektivan duh i saradnja od prvog do poslednjeg trenutka svih učesnika, na sceni i iza kulisa tj. onih vidljivih i onih nevidljivih oku gledaoca. Svaki pokret u svakom trenutku mora da bude pravovremen i tačan da bi se ostvario adekvatan efekat, a to mora se priznati, zahteva maksimalnu koncentraciju i utreniranost do savršenstva. U ansamblu koji smo imali prilike da vidimo u petak uveče na sceni jedino je Emil Kurcinak u svojoj bogatoj karijeri imao priliku da se susretne sa marionetama što se dalo videti u efektnoj epizodi Gospodara bespuća. Njegove mlade koleginice Slavica Vučetić i Kristina Radovanov u ulogama Male vile i Crvenokose lepotice, iako prvi put u karijeri barataju marionetama potpuno ravnopravno se nose sa zahtevnim zadatcima. Ovaj neveliki ansambl upotpunjuje Saša Latinović sa velikim iskustvom u dečijim i lutkarskim predstavama ali takođe prvi put vodi marionetu što samo zaokružuje njegovo umetnički opus u toj branši.

Glumačku družinu, malu ali odbranu, u tajne ovog plemenitog zanata je stručno uveo prekaljeni majstor lutkarstva, bugarski reditelj mr Slavčo Malenov, profesor na NATFIZ-u (Национална академия за театрално и филмово изкуство) u Sofiji. Provereni saradnici iz iste škole, jednog od najvećih lutkarskih reditelja današnjice, su kompozitor Vladimir Nikolaev Džambazov, idejno rešenje lutaka i kostima Silva Cvetanova Bačvarova, lutke je izradio Petar Borisov Čekurov.  Majstorski smišljena, funkcionalna scenografska rešenja Vasila Ivanova Rokomanova, brzom transformaciji, publiku u trenutku vodi, na bajkovit način, iz prostora u prostor. Uz pomoć malo mašte iz čarobne šume se sa par poteza prebacujemo na dvor a odmah zatim u podzemni lavirint bespuća.

Ono što je neuobičajeno u „velikom“ dramskom pozorištu, a sasvim normalno u lutkarstvu, je da je ova predstava izvođena u drugim lutkarskim pozorištima sa sličnim ili istim idejnim rešenjima. Tako da je publika u Gradskom kazalištu lutaka u Splitu već imala priliku da vidi ovu bajku pre nekoliko godina, takođe je izvedena u Državnom lutkarskom pozorištu u Staroj Zagori (Bugarska). Potpisniku ovih redova veruje da je ipak najznačajnije da u najstarijem lutkarskom pozorištu na Balkanu, koje radi u kontinuitetu ponovo imamo marionete na lutkarskoj sceni koje će obogatiti repertoar namenjen najboljoj publici na svetu tj. našim najmlađim sugrađanima.