Trebalo je pomenuti i to da ljudi na području cele jugoistočne Azije imali memorijske ćelije koje im omogućavaju lakši susret sa COVID-19. Takva je zakonitost imunskog odgovora. Na svaki sledeći susret sa mikroorganizmom imunski sistem reaguje jače, specifičnije, kaže prof. dr Elizabeta Ristanović
Mikroorganizmi su najstariji i najvitalniji oblici života na planeti Zemlji. Veruje se da postoji 2 do 3 milijarde mikroorganizama na svetu i da će se čovečanstvo tek susretati sa novim i nepoznatim vrstama. Mikroorganizmi su i jedno od najjačih oružja sa odlikama visoke zaraznosti i lakog unosa u organizam. Dugoročan uticaj, našem oku nevidljivih mikroorganizama, prevazilazi okvire klasičnog rata. Smatra se da je biološko oružje „atomska bomba“ siromašnih sa nesagledivim posledicama, ali kad su u pitanju biološki ratovi i biološka istraživanja u kontekstu novih tehnologija i puteva primene, onda je to područje od posebnog interesa upravo najvećih i najmoćnijih na planeti, globalnih igrača i sredstvo hibridnog rata.
Tek ćemo se susretati sa novim i nepoznatim mikroorganizmima
Mikroorganizmi izazivaju infektivne bolesti i jedan su od najvećih zdravstvenih, ekoloških, socio-psiholoških, finansijskih i bezbednosnih rizika današnjice, kažu stručnjaci. Nasuprot mikroorganizama je biološka odbrana, koja je usmerena na zaštitu od zloupotrebe mikroorganizama u terorističke ili u svrhe bioloških ratova i koja podrazumeva jasnu strategiju sa definisanim obavezama i odgovornostima, na nacionalnom i međunarodnom nivou..
– Danas je to aktuelna i veoma značajna opasnost, koja je, istina, stara koliko ljudsko društvo i civilizacija u celini. Ona je menjala forme, prilagođavala se tehnološkom jeziku vremena. U eri, posebno nakon pandemije COVID-19, opasnost od bioloških pretnji od mikroorganizama generalno izašla je praktično na površinu iz nekog za mnoge apstraktnog prostora.
Tek ćemo se susretati sa novim i za nas nepoznatim mikroorganizmima. Sigurno se s tim u vezi mogu da očekuju i nove zarazne bolesti i ponovno javljanje starih zaboravljenih bolesti. A znanje se ne prenosi tako lako poput virusa, zato moramo stalno da radimo na prevenciji i zaštiti – kaže
prof. dr Elizabeta Ristanović, načelnik
Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju Instituta za mikrobiologiju Vojnomedicinske akademije i redovni profesor Univerziteta odbrane u Beogradu.
U prirodi ima dosta bolesti, ali brža je i mogućnost proizvodnje lekova
Prof. dr Ristanović objašnjava da se u strategijama bezbednosti najmoćnijih zemalja sveta govori o takozvanoj „sekuritizaciji zdravlja“, u kojoj je vodeće mesto rezervisano za mikroorganizme. Prof. Ristanović podseća i da su sada
aktuelna istraživanja na permafrostu iz čijih slojeva mogu da izrone zaboravljeni i potpuno nepoznati virusi.
–
U prirodi ima dosta bolesti, ali potrebno je da znamo da je danas i brža mogućnost proizvodnje lekova, vakcina. Tu je i veštačka inteligencija koja može da bude od velike pomoći. Mikroorganizmi kao takvi sagledavaju se pre svega kao zdravstveni, ali i kao bezbednosni izazov i rizik. Tako to sagledavaju veliki i moćni, tako se to posmatra i kod nas u našoj strategiji nacionalne bezbednosti. Uslovno kažem veliki i moćni. Veliki možete da budete ne samo po tehnologijama, već i po znanju koje je bedem odbrane, iskustvu i duhu. I ono što je naša dobra tradicija i dobra škola koju negujemo je jačanje svesti o svemu tome, dobra saradnja i multidisciplinarni pristup u sagledavanju ovakvih problema – navodi prof. dr Elizabeta Ristanović.
COVID-19 kao naučena lekcija
Kao dobar primer dr Ristanović navodi nedavnu epidemiju COVID-19, kada se Srbija, kako ističe, uspešno uhvatila ukoštac sa epidemijom.
– Na početku su svi bili zatvoreni i okrenuti sebi. Što znači i da je posebno važno osloniti se na svoju snagu i sopstvene resurse. Sve to nam je ukazalo i koliko je važno imati moćne naučno – istraživačke, dijagnostičke, proizvodne, razvojne kapacitete. To je uvek tako. Ko na sopstvenu pamet ne računa, skupo plaća tuđu.
Jako su važna iskustva svih susreta sa mikroorganizmima. I u toku pandemije COVID-19, sada sve možemo da posmatramo kao naučenu lekciju, da uočimo slabosti i izvučemo pouke. Uz sve to, naš zdravstveni sistem je pokazao snagu i vitalnost, dok su sistemi mnogo moćnijih zemalja posrtali pred prilivom velikog broja pacijenata. Naš odgovor kretao se u trouglu: zdravlje, ekonomija i bezbednost i negde smo jako uspešno održali taj balans. Pružili smo i ruku pomoći našem narodu u Republici Srpskoj, ali smo nesebično pomogli i zemljama regiona – kaže prof. dr Ristanović i objašnjava da je naše društvo i zdravstveni sistem imao čak i teže trenutke vezane za mikoorganizme, kao na primer epidemiju variola vere u Jugoslaviji, susret sa opasnim Marburg virusom, čija smrtnost može da iznosi čak oko 80 odsto. Prof. Ristanović dodaje i da smo njih uspešno savladali i te jedinstvene lekcije nam služe kao putokaz, a o njima se govori i na mnogim svetskim naučnim skupovima.
Da li je virus prirodni ili veštački?
Prof. dr Ristanović objašnjava da je COVID-19 bio i uvod u geopolitički okršaj današnjice. Sa početkom pandemije počela su varničenja na relaciji SAD i Kine o poreklu virusa, koja još traju. Polemisalo se o tome „da li je virus prirodni ili veštački?“
–
Teorijski može da bude i jedno i drugo. Korona virusi postoje u prirodi i svake godine u zimskim mesecima 30 odsto respiratornih infekcija izazvano je delovanjem nekih od tipova korona virusa. To je virus koji je kod nas poznat od 1976. godine. Na području bivše Jugoslavije izolovan je prvi put upravo na Vojnomedicinskoj akademiji. Imali smo iskustvo sa SARS-om u Kini 2003. Godine, pa sa MERS-om na području Bliskog i Srednjeg istoka 2010. godine, potom se pojavio COVID-19. Teorijski ovaj virus može biti i prirodni i veštački.
Priča o biološkim agensima je uvek „priča o na ivici noža“. Čovek mora biti jako oprezan, jer je nekada nešto vrlo teško dokazati i „ad hoc“ reći: “to jeste tako“. Nije svaki mikroorganizam veštačkog porekla, ali pri svakom ovakvom događaju treba misliti i na te mogućnosti. Zato su mikroorganizmi atraktivni i iz obaveštajno-bezbednosnog ugla, kao i sva istraživanja koja se odnose na kontrolu i čuvanje bioloških i genetičkih podataka i biotehnologiju, takođe. Za efikasno upravljanje ovakvim krizama, potrebno je dosta znanja iz domena kriznog upravljanja i krizne komunikacije, jer se rat paralelno vodio i sa virusom ali i sa informacijama i pažljivo kreiranim dezinformacijama, pa je bilo teško razlučiti i razdvojiti jedno od drugog – kaže prof. dr Elizabeta Ristanović.
Telo pamti svaki susret sa sličnim mikroorganizmima
Profesorka Ristanović navodi i da se malo priča o tom, da su ljudi koji su preležali SARS u Kini imali memorijske ćelije koje su im omogućavale efikasniju zaštitu od COVID-19.
– Naš organizam pamti svaki susret sa sličnim mikroorganizmima. O tome se recimo nije puno govorilo. To je čak i zloupotrebljeno u međunarodnom narativu upravo protiv Kine.
Trebalo je pomenuti i to da su ljudi na području cele jugoistočne Azije imali memorijske ćelije koje im omogućavaju lakši susret sa COVID-19. Takva je zakonitost imunskog odgovora. Na svaki sledeći susret sa mikroorganizmom imunski sistem reaguje brže, jače, specifičnije, jednom bržom sintezom antitela, a dugoživeće memorijske ćelije pamte taj prvi susret, prvorodni antigenski greh, kako se to kaže – objašnjava prof. dr Elizabeta Ristanović.
Od čega zavisi snaga imunskog odgovora?
U razgovoru za portal prof. Ristanović precizira da snaga imunskog sistema zavisi i od genetike, prethodnih iskustava i mnogih drugih faktora.
– Na kraju od karakteristika samih napadača, agresora, mikroorganizama, njihovih strategija da izbegnu imunski odgovor domaćina. Jer i mikroorganizmi su prosto svet koji ima neke svoje zakonitosti koje mi često ne razumemo i tek treba da otkrijemo.
Luj Paster, otac mikrobiologije, davno je rekao da su mikroorganizmi „svuda oko nas, mikroorganizmi su svemogući i mikroorganizmi će imati poslednju reč“. Mi smo potpuno zavisni od mikroorganizama, samo u mililitru pljuvačke prisutno je 100 miliona bakterija. Od toga više od 600 različitih vrsta bakterija živi u našoj usnoj duplji. Imamo svoj mikrobiom, jedinstvenu mikrobiološku ličnu kartu svakog od nas koja određuje naše sklonosti ka mnogim bolestima, na primer – objašnjava prof. dr Ristanović.
Mikroorganizme ne treba da mistifikujemo i živimo u paničnom strahu
Profesorka naglašava i da je sa razvojem nauke stvorena mogućnost da dođe do izmene postojećih mikroorganizama, njihovog ukrštanja, stvaranja potpuno novih mikroorganizama. Mada sve zvuči kao naučna fantastika ili teorija zavere, naučnici pričaju čak i o etnički specifičnom biološkom oružju kao i o genetičkom oružju. S druge strane, biološki agensi mogu da se kombinuju sa konvencionalnim naoružanjem, hemijskim i nuklearnim, a tu je i agroterorizam gde su glavni cilj biljke i životinje, a medicinske, ekonomske, socijalno-psihološke posledice po ljude su ogromne. Poljoprivreda je meka meta, ona je lako ranjiva, teško odbranjiva. Uostalom, prisetimo se posledica slinavke i šapa, pa sada aktuelne afričke kuge svinja i njihovih posledica, dodaje prof. dr Ristanović.
– Ipak,
generalno kad kad govorimo o mikroorganizmima ne treba da ih mistifikujemo i da živimo u paničnom strahu od njih. Mi sa mikroorganizmima živimo, kohabitiramo, a mnogi nam i pomažu. Naše odbrambene snage, naši ešaloni odbrane su naše imunske ćelije i molekuli. Kada dođe do susreta mikroorganizma i imunskog sistema domaćina ishod borbe zavisi od snage našeg odbrambenog sistema. Ukoliko on funkcioniše mikroorganizmi bivaju savladani. Ukoliko on posustane dolazi do oboljenja lakših ili težih kliničkih manifestacija, ne daj bože i smrtnih ishoda. Ipak, mikroorganizmi evoluiraju i iznalaze strategije izbegavanja imunskog odgovora. Ali evoluira i imunski sistem. Mi jednostavno, kohabitiramo sa mikroorganizmima koji su najstarija i najsposobnija forma života na planeti. Ipak,
hoću posebno da napomenem da strah i panika koji su prirodni i normalni, deluju direktno imunoinhibitorno, jer hormoni stresa negativno utiču na T limfocite i njihovu proliferaciju. Zato treba objasniti ljudima činjenice i fakte, obrazložiti mere borbe i suštinski pomoći, što nije uvek lako – napominje dr Ristanović.
Prednosti savremene nauke
Profesorka naglašava da u isto vreme ne treba zanemariti i sve brže mogućnosti reagovanja, jer nam razvoj nauke daje tehnologije i mogućnost da brže otkrivamo svet. Posebno u domenu molekularne biologije, genetičkog inženjeringa, biotehnologije, nanotehnologije, sada i veštačke inteligencije.
–
Sada sve možemo brže da dijagnostikujemo i lečimo, ali ne treba da zaboravimo da su same po sebi, nauka, biotehnologija i veštačka inteligencija, robe dvostruke namene. Ako se ne primene na adekvatan način, mogu da naprave ozbiljne probleme. Sve je nažalost podložno zloupotrebi – kaže prof. dr Ristanović.
Pre 53 godine potpisana je
Konvencija kojom se zabranjuje proizvodnja, posedovanje, transfer i primena potencijalnih bioloških oružja, podseća prof. dr Ristanović. Ovu Konvenciju je potpisalo više od 194 država uključujući najmoćnije države sveta koje su njen garant.
Ipak, prof. dr Elizabeta Ristanović kaže da do sada nije konstituisano međunarodno ekspertsko telo za kontrolu sprovođenja Konvencije na nivou UN; kako je to sa hemijskom i nuklearnom konvencijom.
– Čini se da je to posebno važno i značajno danas i smatram da treba podržati sve inicijative u tom pravcu – ističe prof. dr Ristanović.
Biografija prof. dr Elizabete Ristanović
Prof. dr Elizabeta Ristanović je inostrani član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, 2017. godine predstavljena je u
Oksfordskoj biografskoj enciklopediji uspešnih ljudi Srbije. Redovni je profesor Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN za oblasti bioterorizam i menadžment vanrednih situacija. Član je Radne grupe Vlade Republike Srbije za kontrolu robe dvostruke namene za oblast bioterorizam i više stručnih i radnih tela nadležnih ministarstava Vlade Republike Srbije.
Autor je i koautor više od 300 naučnih i stručnih radova koji su objavljivani u najprestižnijim domaćim i inostranim časopisima i zbornicima radova. Održala je više plenarnih predavanja i predavanja po pozivu u brojnim prestižnim svetskim akademskim institucijama.
Prof. Ristanović je i autor prve elektronske publikacije na Univerzitetu odbrane „Bioterorizam –prevencija i reagovanje“ (Bioterrorism-prevention and response) koja je prevedena na engleski jezik i dobila publicitet u okviru akademskog sistema UN. Dobitnik je više nagrada i priznanja, između ostalog, Vukove nagrade za doprinos prosveti, nauci, kulturi Republike Srbije i svesrpskog prostora, Zlatnog beočuga za doprinose kulturi Beograda, nosilac je Vojne spomen medalje za izuzetne doprinose u vojnoj službi.
Related
