O tome da li su vakcine bezbedno sredstvo za prevenciju brojnih bolesti, da li decu treba vakcinisati od malih nogu, ali i o radu Narodne skupštine i saradanji poslanika, za Vojvođanske vesti govori narodni poslanik Demokratske stranke Dušan Milisavljević.
Svedoci smo epidemije malih boginja u našoj zemlji, ali i regionu. Kao lekar, kako komentarišete novonastalu situaciju?
Kao lekar i kao profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, koristim priliku da pošaljem poruku da je vakcinacija i imunizacija spasila više života nego bilo koja druga medicinska metoda. Imunizacija je civilizacijsko dobro koje je praktično unapredilo naš kvalitet života i bezbednost naših građana. Meni je veoma čudno kada ja u 21. veku treba da pričam o tome da li je nešto dobro ili ne i da odgovaram na pitanja da li neko želi da narušava zdravlje dece putem vakcina. Prosto to ne mogu da prihvatim. Videvši da ova situacija uzima sve više maha počeo sam u Narodnoj skupštini da govorim o tome sve više. Shvatam strah roditelja koji treba da vakcinišu decu jer se u proteklih nekoliko godina pojavio veliki broj ljudi koji nisu iz struke, a koji šalju različite poruke koje su loše, neutemeljene i stvaraju zabunu, ali ponavljam još jedanput – imunizacija je civilizacijsko dobro.
Koja bi bila vaša poruka roditeljima, ali i građanima uopšte povodom tih sve kontradiktornijih informacija o vakcinama?
Širenjem nistina sprovodi se jedna vrsta državnog udara – udara na naše zdravlje, zdravlje naše dece i uopšte populacije. Država bi morala mnogo više da radi na odgovoru za ovaj problem. Pozivam svoje kolege pedijatre i epidemiologe da ne ćute i da se ne povlače pred najezdom šarlatana koji nemaju veze sa medicinom, već da rade svoj posao na onaj način na koji smo položili Hipokratovu zakletvu, da razgovaraju sa roditeljima, da im objašnjavaju važnost vakcinacije, da se od vakcine ne dobija autizam i da garantuju bezbednost imunizacije. Kada antivakcinalni lobi šalje poruku da roditelji ne treba da potpisuju saglasnot o bilo kakvim faktorima rizika, podsećam da je država uvela Zakon o obaveznosti vakcinacije, da država uvozi vakcine i da je država garant bezbednosti tog procesa imunizacije. Postoje samo dve firme u svetu koje proizvode te vakcine. Vakcine koje se primaju u Francuskoj i Nemačkoj, primaju se i u Srbiji i nema mesta za paranoju. Podsetio bih da je početkom 19. veka u Srbiji otvorena proizvodnja vakcina, u Pasterovom zavodu u Nišu. I tada smo mi kao društvo, dakle pre dva veka, bili otvoreniji ka nekim stvarima nego danas u 21. veku. Još tada su se primale vakcine i pobeđivale brojne bolesti koje se izbegavanjem vakcinacije danas opet pojavljuju, a koje smo mislili da smo prevazišli.
Kao Nišlija smatrate li da je na delu „beogradizacija Srbije“ i da li bi uvodjenje trećeg nivoa vlasti, poput AP Vojvodine, pomogao sprečavanju takvog scenarija?
Zalažem se za decentralizaciju vlasti. I u politici uvek kažem da sam za decentralizaciju osim za neke nabavke u medicini i za zdravstvo. Nažalost, jugoistok Srbije je toliko siromašan, a država, ma koja vlada bila, u proteklih 25, 30 godina nije o tome vodila računa. Iz mog Niša je veliki broj ingerencija oduzet preduzećima i prebačen u Beograd. Već četiri mandata, koliko sam u parlamentu, borim se protiv centralizacije. Volim Beograd, ali isto tako volim i da građani u drugim delovima zemlje i u mom Nišu imaju iste mogućnosti. Voleo bih da se svi gradovi ravnomerno razvijaju.
Kao član DS da li se slażete sa zvaničnim stavom stranke da presuda Ratku Mladiću doprinosi pomirenju u regionu?
Ne bih ulazio u dalja tumačenja odluke koji je vrh stranke dao.
Da li se izborom Dragana Šutanovca za predsednika Demokratska stranka konsolidovala ili se mogu očekivati novi potresi?
Demokratska stranka je prava politička stranka, i Srbiji fale takve političke organizacije. Ona u sebi ima mogućnost da menja lidera. Mi ne robujemo kultu ličnosti što je mejnstrim u Srbiji. Mi smo promenili sedam ili osam predsednika i nemamo problem da se suprotstavimo njegovom mišljenju ili vrhu stranke. Zbog toga sam ja demokrata i dalje. Što se tiče samog izbora Dragana Šutanovca, podsetiću da su ti izbori održani na način koji pre toga nije realizovan u Srbiji. Svi članovi DS-a su imali mogućnost da biraju rukovodstvo i to je nešto što Demokratsku stranku razlikuje od drugih političkih stranaka. Svakako da treba i dalje da radimo na razvijanju i čuvanju demokratije u Srbiji. Višestranačka parlamentarna demokratija je jako mlada u Srbiji. Od 2000. se kreće sa pravom demokratijom. Politikom se bavim da bih predstavaljao građane u parlamentu i inicijative koje pokrećem su isključivo inijative socijalno ugroženih grupa, građanske inicijative, zbog čega su one i od ove republičke vlasti pažljivo slušane.
Kako ocenjujete atmosferu u Narodnoj skupštini i da li ste zadovoljni njenim radom?
Ne. Mislim da je klima u parlamentu veštački napravljena da bude sa puno tenzija. Svi zajedno moramo da damo doprinos jednoj pristojnoj parlamentarnoj višetranačkoj demokratiiji. Od svakog zavisi – i od vlasti i od opozicije. Naravno da više zavisi od vladajućih stranaka, od predsednice, podpredsednika parlamenta i načina na koji će voditi sednice. Kao narodni poslanik ja ću nastaviti da zastupam isključivo interse ugroženih socijalnih grupa i ljudi koji su nevidljivi za republičku admisnistraciju. To je, ponavljam, moja svrha bavljenja politikom.
Ima li saradnje opozicionih poslanika u Narodnoj skupštini?
Saradnja postoji između opozicionih stranaka. Mogu da kažem da su pojedine predloge zakona, poput Zakona o karcinomu, podržali i neki poslanici na vlasti. Mislim da treba da se oslobodimo tih stranačkih stega i da izađemo iz stranačkih rovova, naročito kada je reč o nečemu što je društveno prihvaljivo i tiče se svih građana Srbije.
Očekujete li saradnju opozicije na predstojećim izborima u Beogradu?
Bez jedne zajedničke saradnje opozicionog bloka mislim da teško može da se očekuje neki veliki rezultat. Demokratska stranka ima svoje kandidate i ima kvalitetne ljude sa kojima izlazi na ove izbore, ali nije zatvorila vrata razgovoru sa ostalim opozicionim strankama. Podsetiću da je upravo Demokratska stranka bila ta koja je uvek pozivala na sardanju. Međutim, u mnogim situacijama u opoziocionom bloku je dobijala jedan nekorektan odnos. Bilo da su na vlasti ili u opoziciji, političari su toliko sujetni da je to jedna bolest. Sujeta nije dobra i savetujem svima koji se bave politikom da sujetu ostave po strani i gledaju ono što je dobro za građane Srbije. Ukoliko pobedite sujetu moći ćete da vidite šta građanima predstavlja problem, šta im otežava život i da li ste vi taj ili je potrebno da nešto promenite kako bi svima bilo bolje.
Da li mislite da će ipak biti parlamentarnih izbora?
Parlamentarni izbori se raspisuju kada republička Vlada nema većinu u parlamentu, što sada nije slučaj. Ima ubedljivu većinu. Ili kada republička Vlada podnese ostavku. Ova vlada može da podnese ostavku, ali mislim da to nije tema. Ne vidim razlog raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Mnogo toga je građanima obećano. Mislim da ima mnogo toga na čemu treba da se radi i smatram da bi novi izbori samo usporili procese integracija ka Evropskoj uniji jer ima dosta poglavlja koja treba da se otvore, dosta onih koja treba zatvoriti i treba ispuniti sve one kriterijume koje Evropska komisija stavlja pred nas. Proces priključenja Evropskoj uniji je još jedan razlog zbog kojeg se bavim politikom. Želim da kao član opozicije pomognem prihvatanju evropskih vrednosti, standarda i zakona kako bi građanima omogućili bolji i kvalitetniji život.
S obzirom da ste veoma aktivni na društvenim mrežama, šta mislite da li Tviter i Fejsbuk mogu da utiču na rezultate izbora?
Društvene mreže su važne za komunikaciju sa građanima i ja ih koristim da bih obaveštavao ljude o svojim aktivnostima. Mislim da je interakcija veoma značajna. Političari treba da čuju mišljenje građana. Da li mogu promeniti i uticati na rezulatate? Ne znam. Ne mogu da procenim jer nisam u marketinškim tokovima, ali mislim da mogu mnogo da utiču na stavaranje slike o nekom političaru