Председник Покрајинске владе Игор Мировић отворио је данас Конференцију на тему одрживости развоја, чији је циљ управљање корпоративним стратегијама за климатске промене, истакавши да су управо климатске промене постале један од највећих изазова савременог света.„Дефинисање ефикасних одговора на климатске промене питање је од великог значаја за будућност”, изјавио је председник Мировић.Према Мировићевим речима, Развојни фонд Војводине, организатор ове конференције, први у региону покренуо је иницијативу за процес акредитације код Зеленог климатског фонда који ради под окриљем Оквирне конвенције Уједињених нација. Реч је о најзначајнијем глобалном механизму за финанисирање климатских акција.„Покрајинска влада и Развојни фонд Војводине радили су на овој иницијативи заједно. Ово је изузетно важна вест, јер се отварају могућности да кроз пројекте обезбедимо и део бесповратних средстава и усмеравамо их у инвестиције одрживог развоја“ изјавио је председник Мировић.Мировић је подсетио да Република Србија, као потписник Париског споразума из 2015. године, спроводи глобалне смернице за дефинисање одговора на изазове климатских промена, пре свега за производњу енергије из обновљивих извора, првенствено ветра и сунца.У нашој земљи, подигнуто је осам ветропаркова укупне снаге 398 мегавата, од чега се њих седам налази у Војводини, додао је Мировић.„Интересовање за овај вид производње електричне енергије јесте велико, па је Покрајинска влада средином ове године дала дозволу за градњу још једног ветропарка, укупне снаге од 100 мегавата”, изјавио је Мировић.Он је додао да се тренутно развијају пројекти за нове ветропаркове широм Србије, укупне снаге од четири гигавата, што је десет пута више од онога што данас имамо.„Сопствени институционални оквир за дефинисање одговора на изазове глобалног загревања, Република Србија дала је у марту ове године, усвајањем Закона о климатским променама. Тиме је потврђена наша опредељеност за даљи економски развој и раст на основу смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште“, изјавио је Мировић и додао да је план да се до 2030. године емисија угљен-диоксида у атмосферу у нашој земљи смањи за готово десет посто у односу на базну 1990. годину.Државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Сенад Махмутовић истакао је значај сарадње са Зеленим климатским фондом, наводећи процену која показује да су у последњих 20 година материјалне штете изазване елементарним непогодама биле веће од седам милијарди евра.Никола Бартолини из Делегације ЕУ у Србији рекао је да климатске промене доносе бројне изазове, на којима морамо сви радити заједно – владе, јавни сектор, привреда, организације и цивилно друштво.Конференцији се видео-поруком обратио заменик извршног директора Зеленог климатског фонда Јавиер Манзанарес поручивши да регионална сарадња има веома значајну улогу у процесу опoрaвка зелене економије.
