Pšenica je akontno od 12 do 14 dinara višegodišnjim poslovnim partnerima, konačna cena znaće se prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji (kojom prilikom će se isplatiti razlika do visine aktuelne berzanske cene). Još uvek je rano za ozbiljnije procene ovogodišnjeg roda pšenice, kao i za cene, ali sigurno je da će loši vremenski uslovi koji su pratili proizvodnju hlebnog žita od početka i nepovoljni tržišni aspekti dovesti do toga da ekonomska 2019-2020. godina bude teška i za ratare i za mlinare i za trgovce-izvoznike, kaže za Agrosmart direktor poslovnog udruženja Žitounija Zdravko Šajatović. -Cena pšenice lanjskog roda trenutno je visoka – iznosi 24 dinara, za skroman kvalitet. Ipak, mlinovi određene količine moraju da kupuju. Tražnja je trenutno veća od ponude i zbog toga je cena sada kakva jeste. Dostiže oko 200 evra po toni, a recimo, mađarska pšenica, poboljšivač, koja je daleko boljeg kvaliteta je oko 190 evra. Po toj ceni je BiH uvozi iz Mađarske, ali mi ne možemo zbog carine 18 odsto – dodaje Šajatović uz napomenu da je već neko vreme pšenica u Srbiji najskuplja u regionu. Po njegovim rečima, trenutno mlinari za pšenicu roda 2019. daju 12 do 14 dinara po kilogramu, i to je akontna cena. Plaćaju je višegodišnjim poslovnim partnerima, a konačna cena znaće se prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji (kojom prilikom će se isplatiti razlika do visine aktuelne berzanske cene). -Dosta mlinara koji imaju dobar odnos sa višegodišnjim snabdevačima, to jest proizvođačima pšenice isplaćuju avans 12, 13 ili 14 dinara, a kada bude konačna kupovina, u skladu sa važećom berzanskom cenom će platiti razliku. Počela je bila kupovina na zeleno ili na termin po 15,5 ili 16 dinara ali se stalo s tim i prešlo na avans, u smislu akontne cene. To je dobro i za mlinove jer na neki način obezbeđuju količine, ali i za proizvođače jer dobiju akontnu cenu, odnosno određen priliv novca za plaćanje tekućih troškova – objašnjava Šajatović. On napominje da je prošlogodišnje hlebno zrno koje se sada nudi na domaćem tržištu skromnog kvaliteta, a da rešenja za mlinove trenutno nema jer nema uvoza. Očekuje se žetva najvažnije ratarske kulture pa će sa aspekta ponude na tržištu biti povoljnija slika, veli on. Direktor udruženja koje okuplja najveće mlinarske industrije u Srbiji napominje i da je mesečni izvoz pšeenice u maju bio najmanji u poslednjih nekoliko godina – izvezli smo tog meseca tek 13.000 tona, a samo okruženje nam je donedavno kupovalo oko 30.000 tona mesečno. Tu se nije računao izvoz za Konstancu. Po njemu, kada je o izvozu brašna i pšenice reč, vladaju loše tendencije za našu državu. -Ne zna se kakav će biti novi rod, rano je govoriti i o kvalitetu i o količinama ali procena je da će prinos biti manji oko 600.000 tona nego lane (zbog manje zasejanih površina – oko 80.000 hektara i očekivano manjeg prosečnog prinisa), što znači da bismo mogli imati 2,3 milona tona. To je ipak samo štura i okvirna procena jer drugačiju u ovom trenutku ne možemo imati – kaže Šajatović. Dodaje da je stanje na banatskim poljima pšenice loše, te da nešto bolje u Bačkoj i Sremu. Naime, na određenom broju parcela pod pšenicom pojavile su se bolesti, fuzarijuma ima čak i tamo gde je žito tretirano, a tamo gde je redak sklop, što je česta pojava u Banatu, a što je posledica suše, sada je prisutna velika vlaga i niče korov koji može da preraste pšenicu. Za nas je, ocenjuje, nepovoljna i situacija na globalnom nivou. Kako kaže, prema procenama američkog ministarstva poljoprivrede, za tekuću ekonomsku godinu 2019-2020, biće u proizvodnji pšenice ostvaren svetski rekord od 780 miliona tona. Takođe, procenjuje se da će svetska potrošnja biti manja od proizvodnje. Ponuda će, dodaje, biti veća od tražnje, a najveći svetski proizvođači Rusija i Ukrajina imaće oko 10 miliona tona veću prozvodnju nego lane. Kada je o zalihama reč, i one sa oko 294 miliona tona obaraju svetski rekord. Uz to, i Evropska unija je procenila da će imati 16 miliona tona pšenice više nego lane, pa će i tu biti viškova, što nam svakako, kao izvoznicima, ne ide u prilog. -Svi su iz našeg okruženja prošli bolje u ovoj proizvodnoj godini. Kod nas su bile dve suše – kada je bila setva u oktobru, pa nam je pšenica nikla tek u novembru, a potom na proleće. Sada imamo velike padavine i sve će se to odraziti na prosečan prinos, kvalitet i, naravno, cenu – kaže Šajatović. Osvrćući se na izvoz žitarskih proizvoda na Kosovo i stopostotne takse zbog kojih taj posao od novembra prošle godine stoji, on podseća da je u normalnim godinama na kosovsko tržište odlazilo oko 100.000 tona pšenice i oko 30.000 tona brašna. Dobro tržište nam je Italija u koju smo od jula 2018. do sada izvezli 105.000 tona pšenice, ali moramo paziti da zbog eventualnih visokih cena ne izgubimo te važne kupce, poručuje Šajatović. -Moramo se prlagođavati zahtevima i uslovima ino tržišta, u protivnom nećemo izvoziti, ostaće žito kod nas i obiće se o glavu proizvođačima. Mi smo država koja ima viškove, pšenice, kukuruza i brašna i izvozna tražnja veoma utiče na kretanje cena, toga moramo biti svesni – veli on. Izvor: agrosmart
