Вук Драшковић заборавља да је у време НАТО агресије био потпредседник Савезне Владе СР Југославије, у коалицији са Слободаном Милошевићем и то задужен за дипломатију. По командној одговорности за коју је Лазаревићу суђено, могао је и Драшковић да одговора у Хагу. Могао, али није. Могао је Драшковић да иде у Хаг као командант партијске паравојске, али за разлику од свих других команданата само он није. Могао је Драшковић да оде у Хаг и за говор мржње, „ко подигне зелени барјак, одсећи ћу му и барјак и руку“, али само он није. Није зато чудо што Драшковић напада Лазаревића и сваког борца за слободу. Уцењен хашким оптужницама, мора да мрзи по команди и напада кога му се нареди. Није лако међу Србима наћи неког ко се стиди одбране Косова и Метохије, али када Хаг уцени оптужницама, ипак се нађе.