На данашњи дан, 08. априла 1937. године, рођен је један од најомиљенијих српских књижевника и уметника – Момчило Момо Капор.
Момо Капор је био сликар, књижевник, новинар, члан Сената Републике Српске и Академије наука и уметности Републике Српске.
Рођен је у Сарајеву од мајке Бојане ( девојачко Велимировић) и оца Гојка Капора.
Бомбардовање родног града 1941. године преживео је захваљујући пожртвованости своје мајке. На кућу у којој су склониште потражили његова бака, мајка и он, пала је бомба.
Осим Моме, кога је мајка заштитила легавши преко њега, сви су погинули.
Ратне године проводи у Сарајеву. Годину дана након завршетка рата, отац га доводи у Београд. У Београду дипломира сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовића.
Велику популарност код публике Момо Капор стиче кроз текстове Белешке једне Ане, које излазе у часопису „Базар“.
Мому Капора као писца открио је Златко Црнковић, уредник познате загребачке библиотеке „Хит“. Тако су у издању „Знање Загреб“ (библиотека Хит) изашли бестселери: И друге приче (1973), Фолиранти (1974), Белешке једне Ане (1975), Провинцијалац (1976), Ада (1977), Зое (1978), Од седам до три (1980), Уна (1981).
blog.b92.net
Књижевност Моме Капора одише лаким стилом, једноставним, јасним конструкцијама реченице, али и снажним порукама. Писао је о љубави, женама, политици, рату . . .
Превођен је на француски, руски, немачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.
Поред великог броја наслова, романа и збирки прича, аутор је и великог броја документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова.
Момо Капор је умео да „увуче“ читаоце у начин размишљања својих ликова. На тај начин се са њима свако врло лако могао идентификовати. Зато се његовим делима често враћамо и читамо их изнова.
То је и разлог зашто његове изреке често цитирамо.
За ову прилику изабрали смо следећу:
„Ствари не вреде онолико колика им је цена, већ онолико колико смо у њих уложили љубави.“
Момо Капор је живео у Београду, у Небојшиној 18, где је 7. септембра 2013. постављена спомен-плоча.
Умро је у Београду 3. марта 2010. године на Војно-медицинској академији. Сахрањен је у Алеји великана у Београду.
Извор: vidovdan.org; kultivisise.rs
