U savremenom svetu, gde se geopolitička i ekonomska previranja odvijaju ubrzano i često nepredvidivo, Srbija je pronašla svoju specifičnu razvojnu nišu – balansiranje između interesa Istoka i Zapada, bez odricanja od sopstvenog suvereniteta i strateških ciljeva.Svedoci smo da se od 2012 godine Srbija pozicionirala na efikasan način a sve u interesu jačanja privrednih i državnih pozicija. Ova mudra i pragmatična ekonomska politika, utemeljena na neselektivnom partnerstvu i otvorenosti ka različitim investicionim tokovima, omogućila je Srbiji da postane regionalni lider u privlačenju stranih investicija, modernizaciji infrastrukture i tehnološkom napretku.Otvorena vrata za sve partnereSrbija danas ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, Evroazijskom unijom, Turskom, Kinom i mnogim drugim zemljama, čime je postala retko otvoreno tržište koje ima pristup i Istoku i Zapadu istovremeno. Takva strateška pozicija omogućava investitorima da iz Srbije izvoze u više od milijardu potrošača bez carina, što dodatno povećava atraktivnost zemlje kao investicione destinacije.EU – ključni ekonomski partner, ali ne i jediniEvropska unija ostaje najveći trgovinski partner Srbije, kao i najveći pojedinačni donator kada je reč o reformama, unapređenju institucija i podršci razvoju civilnog društva. Veliki broj kompanija iz Nemačke, Italije, Francuske i Austrije prisutan je u srpskoj ekonomiji, posebno u oblastima autoindustrije, IT sektora i bankarstva.Međutim, Srbija mudro odbija da se zatvori isključivo prema zapadnom modelu razvoja, te paralelno razvija strateške odnose sa Kinom, Rusijom, Turskom, arapskim zemljama i državama Globalnog juga, prepoznajući širu sliku svetskih ekonomskih promena.Kina i „Pojas i put“ – strateško partnerstvo bez političkih uslovljavanjaSaradnja sa Kinom kroz inicijativu „Pojas i put“ otvorila je vrata velikim infrastrukturnim projektima u Srbiji:, izgradnji brzih saobraćajnica, industrijskih zona i obnovi energetskih postrojenja. Za razliku od tradicionalnih zapadnih institucija, kineski krediti i investicije dolaze brže, sa manje političkih preduslova, ali uz odgovornost domaćih vlasti da osiguraju transparentnost i održivost.Rusija i energetska stabilnostRusija ostaje važan partner u energetskom sektoru, kroz dugoročne sporazume o snabdevanju gasom, saradnju u oblasti nafte i energetskih postrojenja. Uz gradnju Balkanskog toka, Srbija je dodatno ojačala svoju energetsku bezbednost, istovremeno gradeći kapacitete za diverzifikaciju izvora i unapređenje zelene energije.Neutralnost kao snaga, a ne slabostUmesto da bude pritisnuta da se opredeli isključivo za jedan blok, Srbija gradi politiku vojne i političke neutralnosti, dok istovremeno jača ekonomske veze sa svim važnim globalnim igračima. Ova politika ekonomske fleksibilnosti i geopolitičkog pragmatizma omogućava zemlji da koristi najbolje iz oba sveta – zapadnu tehnologiju i upravljanje, ali i istočne investicije i kapitalne projekte.Ekonomski patriotizam kroz globalno pozicioniranjeU svetu koji se sve više deli, Srbija nudi model integrativnog pristupa – otvori se svima, sarađuj sa svima, ali odlučuj u skladu sa sopstvenim interesima. Takav model nije slabost, već izraz mudrosti, suvereniteta i vizije.Kroz pažljivo balansiranje između Istoka i Zapada, uz održavanje dobrih odnosa sa ključnim globalnim partnerima, Srbija se ne odriče svojih vrednosti, ali ni svojih prilika. Ovakva pozicija omogućava da Srbija bude regionalni most između različitih svetova, istovremeno unapređujući sopstvenu ekonomsku otpornost, infrastrukturnu razvijenost i međunarodnu reputaciju.U vremenu punom izazova, ekonomska politika Srbije pokazuje da pametno vođena neutralnost može postati prednost, a ne prepreka, i da mala zemlja sa jasnim ciljevima može biti veliki igrač na globalnoj mapi.
