Za desetak dana u Srbiji počinje setva šećerne repe. Samo pre dve decenije šećerna repa se kod nas gajila na stotinu hiljada hektara, a prerađivalo ju je devet fabrika. Prošle godine površine pod tom kulturom gotovo su prepolovljene. Dragan Šarović iz Lazareva pored Zrenjanina duže od četiri decenije gaji šećernu repu, za prošlu proizvodnu godinu tvrdi da je bila najteža u protekloj deceniji.“Prošle godine sam sejao 60 hektara ove godine 20, kažem zbog svih uslova šećerana, to je jedna stvar, a druga stvar je što nemam gde”, kaže Dragan Šarović iz Lazareva.Proizvođač Rade Cvetinović ima isti problem i planira da umesto prošlogodišnjih šezdeset hektara repu seje na tek dvadeset hektara.“Obećanja šećerana za ovu godinu su pozitivna u smislu da će laboratorija biti bolja znači, realnija, da će organizacija prevoza biti bolja i da će ova godina biti godina za nas poljoprivrednike”, kaže Rade Cvetinović iz Lazareva.Slično je i u zemljoradničkim zadrugama.“Prošle godine smo vrlo loše prošli pa ove godine nismo u prilici da sejemo repu”, kaže agronom Zoran Spahić iz Lazareva.Gde prerađivači šećerne repe vide izlaz?“Ono što bi trebalo definitivno uraditi to je stabilizacija cene na domaćem tržištu. Mi imamo carinu, imamo prelevmane koji nas štite od uvoza šećerne repe, prema tome trebalo bi iskoristiti što imamo i na taj način da proizvođačima damo bolju cenu šećerne repe”, kaže Irena Stojanović, direktor sirovinskog sektora “Helenik Šugar”.U prošlogodišnjoj preradi šećerne repe učestvovalo je pet šećerana, prerađivači tvrde da će na jesen ceo posao uraditi samo tri šećerane.Izvor: RTS
