1778. у Сомбору основана је прва учитељска школа у Србији – „Норма“. „Норма“ је била приземна тршчара која је подигнута у црквеној порти. У њој је Аврам Мразовић покренуо први течај за образовање српских учитеља. „Норма“ се временом развила у чувену „Препарандију“ – задужбину Георгија Бранковића, Здање „Препарандије“ је подигнуто 1895. и користило се за наставу мушких одељења Српске учитељске школе у Сомбору.

1924. Михајло Идворски Пупин, чувени српски научник и проналазач, добио је Пулицерову награду за аутобиографску дело „From immigrant to inventor“. Ово дело је објављено на српском језику 1929. године под насловом „Са пашњака до научењака“.

1927. рођен је Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробља „Зејтинлик“ у Солуну. Потомку солунског добровољца Сава Михаиловића, Србина из Грбља код Боке Которске, првог чувара гробља, ову часну дужност је у аманет оставио његов отац Ђуро. Од 1960. године, Ђорђе Михаиловић води рачуна о овој светињи, дочекује и испраћа потомке и поштоваоце српских ратника страдалих на Солунском фронту и у Првом светском рату.

1995. хрватске војне, паравојне и полицијске снаге, под руководством Фрање Туђмана, спровеле су војно – полицијску акцију „Бљесак“. Ова операција је спроведена на територији Западне Славоније, која је у то време била у саставу тадашње Републике Српске Крајине. Такође, у време напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага УН. Циљ операције „Бљесак“ је било етничко чишћење. Протерано је око 15 000 Срба. Убијено је или се воде као нестало 283 особе, међу којима је и 57 жена и 9 деце.

1999. у НАТО агресији гранатиран је путнички аутобус „Ниш експреса“ у селу Лужане код Подујева. Монструозни злочин се одиграо око 13 часова. Аутобус је од гранате преполовљен. Очевици су око и на мосту код Лужана могли да виде велики број угљенисаних и масакрираних тела. Никада није утврђен тачан број жртава, али се претпоставља да их је било око 70. Међу жртвама је било и пуно жена и деце.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.