Peti, poslednji dan 11. Antićevih dana (16. marta 2018. godine), obeležila su tri događaja – program „Boje i reči“ u OŠ „Petefi Šandor“, izložba skulptura Dragana Radenovića „Antić i njegovo dobaˮ u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada i uručenje pesničke nagrade ovogodišnjem laureatu Nenadu Šaponji u Svečanoj sali Gradske kuće.
Izložba skulptura Dragana Radenovića pod nazivom „Antić i njegovo doba“ u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada trajaće do ponedeljka 19. marta. O Radenovićevim umetničkim traganjima govorio je dr Draško Ređep, a izložbu je otvorio Dalibor Rožić, član Gradskog veća za kulturu.
Bard naše likovne i književne kritike dr Draško Ređep rekao je da Radenović nesumnjivo pripada velikom, moćnom vajarskom svetu, a ravnicu doživljava kao svoj otvoreni studio,kao izabrani zavičaj.
– Ovo je izložba koja će nadživeti sve naše nevažne i usputne stanice prolaznosti – rekao je Ređep obavestivši publiku da je autor izložbe odsutan jer se nalazi daleko, u Laosu.
Radenović je rođen 1951. u Sarajevu. Posle stečene doktorske disertacije u Moskvi, predavao je na Kembridžu i Harvardu. Izlagao je u najznačajnijim kulturnim metropolama i izradio je skulpturu najvećeg američkog filozofa Vilarda Van Ormana, zatim glumice i princeze Grejs Keli, revolucionarnog atletičara Džona Kelija i drugih. Za njegov rad veliko interesovanje pokazuju i neke od najmoćnijih i najuglednijih ličnosti na svetu, poput Vladimira Putina, Nikole Sarkozija i Jovana Pavla Drugog.
Otvarajući izložbu koja sadrži 12 skulptura, Dalibor Rožić kazao je da Radenović svojim umetničkim opusom zaslužuje pažnju, jer su izložena dela rezultat fascinacije dobom u kojem je živeo i stvarao Mika Antić.
– Organizacioni odbor koji priprema „Antićeve dane“ i ove godine radio je dobro, što potvrđuju programi u kojima smo uživali proteklih dana. Zato želim da zahvalim organizatoru Kulturnom centru Novog Sada i da čestitam na svim dosadašnjim postignućima, jer njihovi rezultati ujedno su i rezultati Grada Novog Sada – rekao je Rožić.
Rožić je najavio da će kroz realizaciju projekta „Novi Sad 2021″, kroz strategiju kulturnog razvoja i dvogodišnjeg akcionog plana, kao i izradu petogodišnjih strateških planova ustanova kulture, manifestacija „Antićevi dani“ imati priliku da ostvari još veći napredak.
– Nadam se da „Antićevi dani“ neće trajati samo pet dana, nego da ćemo i pre i posle manifestacije imati programe u kojima ćemo veličati delo Mike Antića – rekao je Rožić, a potom je izložbu proglasio otvorenom.
Veče pod sloganom „Prva ljubav“ posvećeno laureatu Nagrade „Miroslav Antić“ Nenadu Šaponji za zbirku pesama „Izgledam, dakle nisam“,priređeno je u Gradskoj kući, uz prisustvo brojnih poštovalaca Mike Antića svih generacija. Počelo je obrazloženjem žirija ovog prestižnog priznanja u čijem sastavu su bili: Marija Vasić Kanački, dr Draško Ređep i Boško Suvajdžić.
Pošto je pročitala odluku žirija, Marija Vasić Kanački kazala je da jedna od divnih Šaponjinih metafora govori o čovekovoj težnji da vidi nevidljive granice i pojave sveta.
Uz čestitku laureatu na izuzetnoj zbirci, Boško Suvajdžić kazao je da je reč o stihovima koji preispituju čovekovo postojanje, bave se stvarima duše i bivstva i stavljaju ih u odnos „imati – nemati“ i „postojati – ne postojati“. Samim tim, zaključio je Suvajdžić, Šaponjina poezija je veoma bliska Antićevoj.
Dr Draško Ređep u nadahnutoj besedi rekao je da u Šaponjinom stihu „njegove obe ruke razgovaraju“ i to u tradiciji novosadskog modernog misaonog kruga. Ređep je, zatim, naglasio da je ta misaona struktura bila unekoliko skrajnuta, a kod Šaponje se pojavila na potpuno drugačiji način, superiorno.
Antićevu nagradu Nenadu Šaponji uručio je predsednik Skupštine Grada Novog Sada Zdravko Jelušić, istakavši da je reč o jednom od najvažnijih priznanja koje dodeljuje Grad Novi Sad.
Zahvalivši govornicima na prigodnim i pohvalnim besedama, Nenad Šaponja je rekao da mu je velika čast što se večeras nalazi u ulozi dobitnika Antićeve nagrade, uz šaljivu opasku da se, slušajući sve te lepe reči upućene njemu, na trenutke pitao – o kome je zapravo ovde reč.
– S Mikom Antićem sam se „družio“ od svoje druge godine kada mi je otac malo govorio o Marku Kraljeviću i Musi Kesedžiji, a malo druge stihove za koje sam tek kasnije shvatio da su Mikini. Njegove knjige su otkrivale deci ceo svet. Antić je bez sumnje naš najvoljeniji pesnik, pesnik srca koji veoma dobro korespondira sa svima nama – rekao je Šaponja ne skrivajući svoju radost što je u njegovim rukama „nagrada koja nije potkupljiva“.
Na kraju večeri, Jovan Beara je evocirao uspomene i anegdote o druženju sa svojim nekadašnjim komšijom Mikom Antićem, a u muzičkom delu programa pod nazivom „Pevamo Antića“ Duo braća Krstić svirao je na gitarama. Resitalom o prvoj ljubavi u produkciji dečje pozorišne grupe „Šmiranti“ i u režiji Boška Petrova, zatvoreni su 11. „Antićevi dani“.