Пета песничка збирка аутора Зорана Боснића, необичног назива Немир тишине, представљена је читаоцима 14. марта 2019. у Читаоници Градске библиотеке у Новом Саду, која је и издавач ове књиге.Истог датума пре годину дана, представљена је претходна Зоранова књига а то је датум када је рођен наш великан Мика Антић и уједно почетак манифестације „Антићеви дани”. Тој свечарској атмосфери додали смо овом приликом још мало поезије.Књижевница Марија Пргомеља устврдила је да Зоран Боснић у овој књизи иступа као већ зрео стваралац који расте и развија се на свом зацртаном књижевном путу. Она је поезију заступљену у овој збирци поделила у две тематске равни: љубавну и рефлексивну поезију. Нагласила је да је то поезија атмосфере и расположења и да је већ у наслову Немир тишине употребљена стилска фигура оксиморон, која спаја два супротна појма. Књижевница се осврнула на песникове љубавне стихове, за које тврди да иду руку под руку са тугом, тј. да је љубав – и немир, и спокој живота.Књижевник Фрања Петриновић је рекао да је књигу Немир тишине прочитао са једним посебним присећањем на годину 1965, на рокенрол, стихове, приче о љубави, занесено певање. Да Зоран Боснић покушава да пева о једном времену кроз које смо сви одрастали, и ономе што је од тих реализација нашег времена или нашег живота и љубави, остало. Начин на који аутор пева је помало романтичарски: љубав је помало идеална, али, ту има и један проблем, та љубав није остварила пуноћу. Да се у топосима живота и делова града које препознајемо, препознаје се један процеп: шта смо ми од тога остварили. Потврдио је раније речено је Зоран у свим својим књигама остао веран – и темом, и начином певања – ономе што је започео. И да све време не пева о ономе какви ми јесмо, већ ономе какви смо могли бити…Драган Којић, директор библиотеке, додао је да је Зоран Боснић добар песник јер је добар човек – и због тога се радује што Градска библиотека може и најновију књигу Зорана Боснића да потпише као издавач.Стихове је присутнима говорио сам аутор, а понешто је казао и о својој поезији. Те нове стихове је на гитари пропратио песник и кантаутор Бранислав Роквић. Текст и фотографије: В. Раонић;
