Сва три поменута дворца налазе се у Банату. Долазак до њих без навигације скоро је немогућ. Нису отворени за улазак осим када то организује туристичка агенција (у нашем случају „Мозаик примо”), којом приликом се посебно уговара домаћин да отвори објекте.Дамаскин или дворац Дунђерски налази се у Хајдучици. До њега се од пута Зрењанин–Вршац прошета неколико стотина метара кроз дрворед. Налази се у велелепном парку и тренутно се реновира. Иза дворца се налази травнато узвишење за које смо чули да је нека врста трапа, одн. фрижидера.Оснивач села, Цинцарин Иштван Дамаскин је дворац са парком, помоћним објектима, шумом, виноградом, воћњаком и осталим имањем од 2500 хектара продао 1890. Лазару Дунђерском за 960.000 златника. Комплекс је намењен ћерки Олги као мираз за удају. Након Првог светског рата дворац је постао музеј. Након Другог светског рата, припао је пољопривредном добру у саставу „Агробаната”. Воћњак и виноград више не постоје. Дворац је споменик културе од великог значаја. Однедавно је из власништва „Агробаната” прешао у приватне руке и тренутно се реновира. Могуће је посетити две сале од којих је једна балска. Постоји легенда о осликавању дворца Дамаскин – глас из језера је сликару рекао да умочи четкицу у језеро иза дворца те ће рука сама сликати по зиду. Тако се и десило, предивно је осликао дворац али је успут изгубио своје снове.Две улице даље налази се нови женски манастир Хајдучица, који је посвећен Сабору Светих Архангела.Дворац Јагодић је био власништво истоимене породице чији су чланови били истакнуте личности Матице српске. Порекло им је из Херцеговине где су учествовали у буни против Турака. У Војводину се досељавају када су добили земљу за своје заслуге. Спасоје Јагодић је своје синове школовао у Бечу тако да су заступали своје али и интересе српског народа у угарском парламенту. О овој породици је снимана серија „Јагодићи”.Дворац Јагодић, у неокласичном стилу у Старом Лецу у општини Пландиште, саградио је Петар Јагодић као пољски дворац 1835. Окружују га парк и шума у којој има четинара. Ушушкан је подаље од магистралног пута, мислимо да не постоји ни табла за њега. И овај дворац је био национализован и донедавно у оквиру пољопривредног добра „Трудбеник”.Дворац Капетаново у неоготичком стилу налази се у атару села Стари Лец, око 100 км од Новог Сада. Због висине куле и свеже беле боје, може се уочити са пута. Смештен је на пашњаку који има малу шумицу. Пашњаком се креће велико стадо оваца, а случајни посетиоци када наврате, жале се да су их овде испрепадали чобански пси.Као први власник Капетанова помиње се властелин Бела Ботка. Наводно га је изгубио на коцки због чега је његова жена извршила самоубиство. Постоји легенда да прамен њене косе вијори на ветру, а њена сенка шета дворцем око празника Светог Илије.Касније је објекат на лицитацији купио богати трговац Франц Мај као мираз ћерки која се удала за извесног Милана Капетанова. После Другог светског рата и овај дворац је национализован. Такође се води као објекат од великог значаја за државу Србију. Унутрашњост је преуређена у хотел са 12 соба, а неке од соба су опремљене за младенце. Може се изнајмити за разне догађаје, концерте класичне музике, снимање спотова, догађаје за децу, медицинске сесије и др. На сајту Airbnb стоји цена од 117 долара по ноћењу. Сва три дворца су, иначе, у власништву лекарске породице Радмиле Јовановић из Цириха.Некада најстарија сушара лековитог биља поред дворца, преуређена је у ресторан тако да овде посетиоци могу попити кафу или чај након обиласка и уз то купити сувенир. Још ако се одмор споји са заласком сунца, угођај је романтичан и ванременски.Текст и фото: В. Раонић;
Дамаскин или дворац Дунђерски налази се у Хајдучици. До њега се од пута Зрењанин–Вршац прошета неколико стотина метара кроз дрворед. Налази се у велелепном парку и тренутно се реновира. Иза дворца се налази травнато узвишење за које смо чули да је нека врста трапа, одн. фрижидера.
Оснивач села, Цинцарин Иштван Дамаскин је дворац са парком, помоћним објектима, шумом, виноградом, воћњаком и осталим имањем од 2500 хектара продао 1890. Лазару Дунђерском за 960.000 златника. Комплекс је намењен ћерки Олги као мираз за удају. Након Првог светског рата дворац је постао музеј. Након Другог светског рата, припао је пољопривредном добру у саставу „Агробаната”. Воћњак и виноград више не постоје. Дворац је споменик културе од великог значаја. Однедавно је из власништва „Агробаната” прешао у приватне руке и тренутно се реновира. Могуће је посетити две сале од којих је једна балска. Постоји легенда о осликавању дворца Дамаскин – глас из језера је сликару рекао да умочи четкицу у језеро иза дворца те ће рука сама сликати по зиду. Тако се и десило, предивно је осликао дворац али је успут изгубио своје снове.
Две улице даље налази се нови женски манастир Хајдучица, који је посвећен Сабору Светих Архангела.
Дворац Јагодић је био власништво истоимене породице чији су чланови били истакнуте личности Матице српске. Порекло им је из Херцеговине где су учествовали у буни против Турака. У Војводину се досељавају када су добили земљу за своје заслуге. Спасоје Јагодић је своје синове школовао у Бечу тако да су заступали своје али и интересе српског народа у угарском парламенту. О овој породици је снимана серија „Јагодићи”.
Дворац Јагодић, у неокласичном стилу у Старом Лецу у општини Пландиште, саградио је Петар Јагодић као пољски дворац 1835. Окружују га парк и шума у којој има четинара. Ушушкан је подаље од магистралног пута, мислимо да не постоји ни табла за њега. И овај дворац је био национализован и донедавно у оквиру пољопривредног добра „Трудбеник”.
Дворац Капетаново у неоготичком стилу налази се у атару села Стари Лец, око 100 км од Новог Сада. Због висине куле и свеже беле боје, може се уочити са пута. Смештен је на пашњаку који има малу шумицу. Пашњаком се креће велико стадо оваца, а случајни посетиоци када наврате, жале се да су их овде испрепадали чобански пси.
Као први власник Капетанова помиње се властелин Бела Ботка. Наводно га је изгубио на коцки због чега је његова жена извршила самоубиство. Постоји легенда да прамен њене косе вијори на ветру, а њена сенка шета дворцем око празника Светог Илије.
Касније је објекат на лицитацији купио богати трговац Франц Мај као мираз ћерки која се удала за извесног Милана Капетанова. После Другог светског рата и овај дворац је национализован. Такође се води као објекат од великог значаја за државу Србију. Унутрашњост је преуређена у хотел са 12 соба, а неке од соба су опремљене за младенце. Може се изнајмити за разне догађаје, концерте класичне музике, снимање спотова, догађаје за децу, медицинске сесије и др. На сајту Airbnb стоји цена од 117 долара по ноћењу. Сва три дворца су, иначе, у власништву лекарске породице Радмиле Јовановић из Цириха.
Некада најстарија сушара лековитог биља поред дворца, преуређена је у ресторан тако да овде посетиоци могу попити кафу или чај након обиласка и уз то купити сувенир. Још ако се одмор споји са заласком сунца, угођај је романтичан и ванременски.
Текст и фото: В. Раонић;
You must be logged in to post a comment.