Nema baš puno logike rušiti staro jezgro grada i podizati nove spomenike, ako već pretenduješ da budeš poželjna turistička destinacija.
Nema to veze sa politikom, niti je bitna uopšte za ovu priču. Odmah da se ogradim od toga.
Ono o čemu pričam je samo zdrav razum i smisao za poslovnost.
Turisti je uvek zanimljivije da vidi nešto od istorijskog značaja, nego nešto što je sagrađeno u poslednji deset godina.
Tako nešto može biti atrakcija na kratke staze. Brza zarada.
Kad su u pitanju istorijski važne znamenitosti, tu već uz dobar marketing može da se zarađuje na takozvanom targetovanom, ciljanom turizmu.
Novi Sad i njegova okolina (da se razumemo, ne samo Novi sad, cela Srbija), bi mogli da pariraju jednom Velsu sa njegovom ponudom zamkova. Vels je inače poznat po svojim nacionalnim parkovima i zamkovima.
Kada bi se ozbiljno uradio projekat, Novi Sad bi zaista bio konkuretan.
Poslednjih dana je nastala frka oko najave izgradnje kipa Kralja Petra Prvog visine osam do deset metara.
Naravno, kako to moji sugrađani već obožavaju da rade napravila se duboka podela u našem društvu.
Nema tu da se diskutuje, počeše virtuelni ratnici da iskopavaju virtuelne rovove.
foto: V. Jovanović
Što se samog Kralja Petra Prvog tiče nemam tu šta za zameriti. Da li je novom trgu u Novom Sadu potreban kip uopšte, ne znam ni to, nisam siguran. Da li su te pare mogle biti investirane u nešto prioritetnije, ubeđen sam da jeste.
Čak pomenuh i Gradsku Bolnicu koju Novi Sad nema.
Sad kad su mi se malo slegle emocije što bi se reklo, zapravo i nisam siguran da je Novom Sadu potrebna Gradska Bolnica.
Sa ovom brzinom odliva stručnog kadra u medicini, nažalost prilično sam uveren da nema potrebe otvarati tako nešto, jer uskoro neće biti nikog, ko bi tamo zaista na osnovu svojih kvalifikacija, bio zaposlen.
Nego da se vratimo na podele.
Šta to fali u našoj svesti kad toliko žudimo za podelama?
Od podela po političkim strankama, preko navijačkih boja i klubova, do mržnje između različitih delova grada?
Zašto kao grad kulture odišemo, onim najprimitivnijim palanačkim mentalitetom?
S obzirom na to da se dosta krećem po gradu, postalo mi je neverovatno koliko je drugima postalo čudno kada čuju: „Hvala, Nema na čemu, Izvolite…“
Shvatam bili su ratovi, bile su sankcije, teško se živi. Sve ja to razumem ali da li je to zaista razlog za nedostatak osnovne kulture?
U startu opet da se ogradim, manite me floskule kako je puno ljudi došlo sa strane i demografske promene. Znam pouzdano da u nekim milionskim gradovima, gde stalno neko dolazi i odlazi u daleko većem broju kultura nije hepening.
Očigledno da ni to nije u pitanju. Sve su tamo samo izgovori.
Sećam se Novog Sada sa kraja osamdesetih i početka devedesetih.
To su zaista bila teška vremena. Teža nego ova danas, pa je bilo kulturnije i pored onolike nemaštine i svih zala koja su bila friško aktuelna.
Možda zbog svega toga i nije toliko loše to što se ruši sve ono što je nekad bilo.
Nismo više ti neki ljudi i to očigledno nisu naši spomenici, niti naša kultura.
Novo vreme stvara svoje neke buduće spomenike.
Podignite onda i neki spomenik kulturi i objavite kad je bila sahrana.
Nema potrebe da se foliramo.
