„Сви текстови Иване Велимирац, било да је реч о поезији, краткој прози или есеју, представљају жанровске меланже, постмодерне мешавине у којима су интегрисане карактеристике низа жанрова. Текст који је пред нама жанровски је дефинисан, те се у поднаслову наглашава да је реч о поеми. Тиме је у књизи Излазак звери до краја спроведен поступак „поемизације израза“ зачет у првој збирци – Древни дечак је књига на границама жанрова која би, да није издељена на ненасловљене целине, могла бити и поема. (…) Библијски и антички мотиви и митови, референце из књижевности и културе, аутобиографски елементи, филозофски и књижевно теоријски дискурс уграђени су у тело текста поеме захваљујући упечатљивим песничким сликама изграђеним употребом свега неколико речи које неретко почивају на наизглед оксиморонским спојевима и готово надреалистичким принципима. Убрзани ритам, поменута репетитивност и елиптичност стихова стварају утисак да се слике попут фрејмова смењују пред читалачким очима, брзо излазе и још брже нестају. Константе су звери и константна је парадоксално, управо променљивост, смена слика, предмета, појава, текста. (…) Због свега тога књига Иване Велимирац која је пред нама представља самосвојан, оригиналан, промишљен песнички подухват који учвршћује препознатљивост ауторкиног израза.“ (Јелена Милинковић)
ИВАНА ВЕЛИМИРАЦ (Београд, 1976), песникиња и преводилац. За прву књигу поезије Древни дечак (2003) добила је Бранкову награду. За превод романа са француског језика Надлештво за баште и рибњаке Д. Декоена добила је Награду „Бранко Јелић“ (2019).