Свечаном академијом на Тргу републике, Градска библиотека прославила је данас 175 година од оснивања Српске читаонице, на чијој традицији је настала библиотека, као и 65 година од оснивања дечјег одељења. Свечаности су присуствивали представници републичких, покрајинских и градских власти, као и сарадници библиотекари, а испред Града Новог Сада присутнима се обратила председница Скупштине Града Новог Сада MSc Јелена Маринковић Радомировић, напоменувши да је Српска читаоница основана 19 година пре него што ће Матица српска бити пресељена из Будимпеште у Нови Сад, давне 1845. године.– Та чињеница само говори у прилог тврдњи да су од самог настанка Новог Сада, његови грађани бринули о свом духовном животу, подизали су цркве, оснивали школе и неговали свој културни живот. Оснивање бројних важних установа културе допринело је томе да град у којем живимо буде надалеко познат као „Српска Атина“ – подвукла је председница градског парламента MSc Маринковић Радомировић, додајући да смо том епитету Новог Сада додали још две престижне титуле, Омладинску престоницу Европе и Европску престоницу културе.Она је подвукла да је током 175 година постојања, Градска библиотека израсла у средиште културног и уметничког развоја заједнице, чувара културне баштине и установу која и даље помаже у обликовању културног идентитета града.Директор Градске библиотеке Драган Којић истакао је да је, као најстарија установа културе, библиотека настојала да квалитетом услуга које пружа око својих програмских активности окупи што више корисника.Резимирајући резултате из претходног периода, Којић је прецизирао да је у тим „активностима, постигнућима и успесима Градске библиотеке присутан и одговоран, посвећен и професионалан однос нашег оснивача Града Новог Сада, на челу са администрацијом коју предводи градоначелник Милош Вучевић“.Током Свечане академије, први пут су уручене Повеље за животно дело, признање установљено за људе који су цео век посветили књизи, библиотеци и лепој речи. Повеље за животно дело уручене су проф. др Десанки Стаматовић, некадашњој помоћници управника Народне библиотеке Србије, професорки и шефици Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду, потом академику Миру Вуксановићу, књижевнику, академику Српске академије наука и уметности и покретачу и уреднику антологије „Десет векова српске књижевности” и Лази Чурчићу, библиотекару, библиологу и историчару српске књиге, књижевности и културе, једном од најистакнутијих библиотекара у Библиотеци Матице српске.
