U okviru Istraživačko razvojnog instituta za informacione tehnologije biosistema (BioSens), funkcioniše „Grupa za otkrivanje znanja“, koju čine Sanja Brdar, Olivera Novović, Oskar Marko, Marko Panić, Predrag Lugonja i Vladan Minić.
Prema rečima Oskara Marka institut se bavi primenom informacionih tehnologija u biosistemima.
– Razvijamo senzore za merenje vlage i količine mineralnih materija u zemljištu. Koristimo dronove, satelitske slike i hiperspektralne kamere kako bismo dobili što sveobuhvatnije informacije o usevima. Kada se sve to sabere, dobijaju se ogromne količine podataka koje je potrebno obraditi. Cilj naše grupe je da iz mnoštva piksela, brojeva, zapisa i merenja izvučemo znanje koje će pomoći poljoprivrednicima u donošenju odluka na terenu – objašnjava Marko i nastavlja:
– Kako bi se ostvarili maksimalni prinosi uz minimalne troškove, precizna poljoprivreda sve više potiskuje tradicionalnu. Ovaj savremeni concept, zasnovan na obradi podataka, podrazumeva đubrenje, navodnjavanje i primenu pesticida u odgovarajućoj meri, pravovremeno i tačno na onim delovima njive na kojima je to zaista potrebno. Smanjenjem potrošnje vode i đubriva postiže se ušteda, a zbog smanjene potrošnje pesticida dobijamo i zdravije proizvode, čime se povećava konkurentnost naše poljoprivrede na svetskom tržištu – kaže Oskar.
Sagovornik portala mojnovisad.com kaže da je posao koji obavljaju veoma zanimljiv i izazovan.
– Oduvek sam imao sklonosti ka matematici i elektrotehnici, ali i želju da se bavim stvarima koje imaju jasnu praktičnu primenu. Novi Sad je tradicionalno vezan za poljoprivredu. A u novije vreme se postavio i kao centar domaće industrije informacionih tehnologija, koje su odgovorne za četvrtu industrijsku revoluciju. Upravo na preseku ove dve oblasti nalazi se Institut BioSens i ispunjava me to što se bavim najaktuelnijim svetskim temama i što za kolege imam ambiciozne mlade ljude – rekao je Marko.
„Korišćenjem našeg metoda moguće je u praksi povećati prinos i do 10% samo na osnovu optimalnog izbora semena“
Poziciju Srbije u odnosu na svetska istraživanja iz oblasti kojima se grupa bavi, Oskar ocenjuje svestan stanja u kojem se država nalazi, ali i potencijala naših mladih naučih radnika.
– Svakako da je Srbija mala zemlja i da naši naučno-istraživački kapaciteti ne mogu da se mere sa kapacitetima koji su na raspolaganju istraživačima u razvijenim zapadnim zemljama. Međutim, spoj IT-ja i poljoprivrede je jedna od oblasti za koje mogu slobodno da kažem da stojimo rame uz rame sa kolegama iz drugih krajeva sveta, a neretko uspevamo i da ih nadmašimo. U konkurenciji preko 200 naučno-istraživačkih institucija iz cele Evrope BioSensov projekat „Antares“ je osvojio prvo mesto, ostavivši iza sebe projekte univerziteta u Oksfordu i Kembridžu i instituta Maks Plank i Fraunhofer. Na ovaj način je BioSens zvanično postao evropski centar izvrsnosti za primenu IT-ja u poljoprivredi i privukao ulaganja u visini od 28 miliona evra, što potvrđuje kvalitet istraživanja koja se odvijaju na našem institutu – objašnjava Oskar.
U aprilu ove godine mladi novosadski naučnici imali su još jedan zapažen uspeh.
– „Sindženta“, jedna od najvećih svetskih kompanija iz oblasti agrohemije i proizvodnje semena, uvidela je značaj obrade velikih količina podataka u poljoprivredi i organizovala takmičenje za izbor semena na bazi analitike podataka. Timovi su na raspolaganju imali skup od oko 100.000 uzoraka, pri čemu je svaki uzorak sadržao informaciju o tome koje seme je posejano na njivi, koliko je palo kiše, koliko je bilo sunca, kolika je pH vrednost zemljišta. Učesnici su imali zadatak da od 200 sorti soje za svaku njivu izaberu onu koja maksimizuje prinos i minimizuje rizik. Pokazali smo da je korišćenjem našeg metoda moguće u praksi povećati prinos i do 10% samo na osnovu optimalnog izbora semena, bez ikakvog dodatnog utroška đubriva i pesticida, a dali smo i rešenje za optimalnu distribuciju sorti soje na celoj teritoriji SAD, poznajući klimatske i zamljišne karakteristike na terenu. „Sindženta“ je prepoznala kvalitet našeg rešenja i dodelila nam prvu nagradu od oko 600 prijavljenih timova iz čitavog sveta, među kojima su američki MIT i Stanford, kao i renomirani kineski i indijski univerziteti – kaže Marko.
Da nauka nije uvek suvoparna i dosadna, pokazuje i primer sa terena.
– Bavimo se širokim spektrom različitih problema, puno putujemo i razmenjujemo iskustva sa kolegama iz zemlje i inostranstva, a često smo i na terenu. Baš prilikom jedne posete poljima pšenice u okolini Ratkova imali smo nezgodu. Džip nam se zaglavio u blatu i nismo mogli da se pomerimo. Marfijev zakon takođe nije izneverio, jer je otkazao pogon na sva četiri točka, a patosnice nismo imali. Taman kada smo mislili da ćemo ostati zarobljeni u blatu bar deset kilometara od prvog asfaltiranog puta, setili smo se da imamo skriveni adut u gepeku. To je bila BioSensova promotivna knjiga. Podmetnuli smo je pod desni točak i to je bilo dovoljno da mu pruži uporište i pokrene automobil – priseća se Oskar i sa omehom na licu poručuje budućim istraživačima da ne voze kola bez patosnica.
Izvor: www.mojnovisad.com
Related
