Српски народни одбор у Великом Бечкереку, први на територији Војводине, тада још у Аустроугарској монархији, основан је на данашњи дан, 31. октобра 1918. године. Формиран је са важним задатком и мисијом да окупи расположиве снаге за преузимање власти након окончања Првог светског рата, али и да, успостављањем Српске народне гарде, још у данима пред ослобођење стави под контролу неке од кључних градских институција.Одбор је, предвођен др Славком Жупанским, одржао оснивачку седницу у просторијама Српске православне црквене општине, у порти храма Успења Пресвете Богородице, и том приликом први пут је јавно истакнута велика српска тробојка. У околностима када истицање српских националних обележја није било дозвољено, овај гест наговестио је велике историјске промене које су уследиле већ током наредних дана, а само 17 дана касније у Велики Бечкерек је ушла и српска ослободилачка војска, чувени Гвоздени пук “Књаз Михаило”, предвођенпуковником Драгутином Ристићем – “Бригадиром”.Већ по традицији на данашњи дан, одржана је свечаност у порти храма, положени су венци и одата почаст оснивачима Српског народног одбора и његовом вођи, др Славку Жупанском, испред куће у којој је живео и радио и која се реконструише у спомен-музеј.“Застава у порти Успенског храма била је знак да се у овом простору одигравају значајни и важни догађаји. У овој згради, окупили су се најумнији наши сународници тог времена, предвођени др Славком Жупанским. Одбор је бројао девет чланова. За председника је изабран Андрија Васић, за потпредседнике Славко Жупански и Живојин Терзин. За почасног председника изабран је стари вођа Срба, адвокат др Емил Гаврила, у то време интерниран у Мађарској”, подсетио је на те догађаје заменик градоначелника Саша Сантовац.Он је, заједно с председником Скупштине града Чедомиром Јањићем и помоћницом градоначелника Снежаном Вучуревић, у име Града Зрењанина положио венац на спомен-плочу на згради Српске православне црквене општине, као и испред куће др Славка Жупанског. У церемонији су учествовали и представници Средњобанатског управног округа, Српског државотворног покрета “Светозар Милетић”, Организације “Светосавље” и Удружења “Петровград”, Друштва пријатеља Матице српске у Зрењанину, потомци др Жупанског и представници градског одбора Српске напредне странке. Присуствовали су и ученици Зрењанинске гимназије и грађани Зрењанина. Химну Републике Србије на почетку свечаности отпевала је Марија Алексић, студенткиња београдске Академије уметности.Уз подсећање на период последњег октобарског и новембарских дана пре 105 година, Сантовац је посебно указао и на активности које предузима Град Зрењанин, негујући културу сећања на своје знамените суграђане.“Између две годишњице, од претходног до овог октобра, одужили смо им се на достојан начин. Кућа др Славка Жупанског засијала је новим сјајем, завршили смо обнову њене спољашњости и приступили наредној фази – реконструкцији будућег музејског простора у ентеријеру. Уређењем целе Светосавске улице у наредном периоду, овај део Зрењанина представљаће вредно историјско језгро, у ком ће Успенски храм, зграда Српске православне црквене општине и спомен-кућа др Жупанског чинити својеврсне међаше наше прошлости и духовности, наших тежњи да останемо своји на своме, да се супротставимо и одупремо свим изазовима времена и константних промена у нашем окружењу и у свету”, казао је заменик градоначелника.Рекао је још и да су борба за национално ослобођење у Великом рату и борба против фашизма и нацизма у Другом светском рату најсветлији периоди наше прошлости и историје овог града.“Можемо бити поносни на наше славне претке, на све оне који су изнели терет епохалних промена и били у тим временима часни предводници свог народа”, поручио је Саша Сантовац на данашњој свечаности.О историјским околностима уочи и током Првог светског рата, улози наших суграђана током рата и на његовом завршетку, као и о значају деловања Српског народног одбора и његових чланова, надахнуто је говорио Игор Мицов, професор историје у Зрењанинској гимназији. Испред куће др Славка Жупанског, бираним речима обратио се Милан Бјелогрлић, публициста и председник Друштва пријатеља Матице српске у Зрењанину.Свечаности су присуствовали и потомци др Славка Жупанског, унука Мирјана и праунуке Бојана, са породицом, Милица и Светлана. Бојана Личанин, рођена Жупански, каже да им је данашњи дан увек емотиван, да се поносе што су потомци др Жупанског, али и да уз то носе и одговорност да живе живот достојан тог наслеђа.“Није свеједно када вам је прадеда директно учествовао у кројењу историје ове земље и не знамо шта би се дешавало да није било те њихове храбрости, када су оснивали први Српски народни одбор, да ли бисмо живели у Србији и имали национална права која смо тада стекли”, рекла је она и додала да се на различите начине труде да чувају успомену на славног претка.“Ови су догађаји дуго били скрајнути и заборављени и о њима је озбиљније почело да се прича тек пре неких петнаестак година, када је установљена и званична градска церемонија. Обележавање оснивања Српског народног одбора иницирао је наш отац, а на нама је нешто лакше задужење да наставимо то што је он почео. Посебно нам значи обнова куће у којој је живео прадеда и преплављују нас успомене, јер смо у њој често боравили, и срећне смо када видимо да ће наставити да живи кроз музеј и друге планиране активности. Дирнуте смо и због мурала, посвећеног прадеди, и што је улица у центру града названа његовим именом”, казала је Бојана Личанин.Извор: Град Зрењанин
