У организацији кикиндског СУБНОР-а, на Симићевом салашу обележене су 82 године од страдања припадника Великокикиндског партизанског одреда. На челу Одреда били су командант Угљеша Терзин и политички комесар Раде Трнић, који су такође погинули на Симићевом салашу. У име града Кикинде, на споменик страдалима венац је положио секретар Секретаријата за општу управу и заједничке послове Владо Тртић.Великокикиндски партизански одред је формиран 28. јула 1941. године, са основу Прогласа од 7. јула, који је био Дан устанка у Србији. Чланови Великокикиндског партизанског одреда радили су све време у илегали, а након Прогласа су одлучили да се удруже и заједнички крену у борбу против непријатеља:„Преко 350 припадника немачке војске и жандармерије напали су кикиндске борце и главнина одреда је погинула, односнострадало је 11 партизана и шесторо домаћина са Симићевог салаша. Они који су успели да преживе, отишли су у Мокрински одред, који је био јак и који је заједно са Драгутиновачким и Кумановачким одредима чинио значајну војну формацију на северу Баната“, подсетио је председник Градског одбора СУБНОР-а у Кикинди Саво Орељ.Симићев салаш био је јако добро организована економија:„Салаш је био у центру, а око њега је било неколико кућа са окућницама, где су живеле слуге. Наша породица Симић има надимак и Варашгазде, што значи добро уређена економија. Мој деда Ника Симић понудио је услуге партизанима око 7. јула. У томе је учествовао и његов син Лаза, који није био члан партије. До краја су пружали подршку Великокикиндском партизанском одреду“, истакао је потомак породице Симић Лазар Страјнић.Извор: Град Кикинда
