Ако седите сат времена са креативним језгром „Делегације Избе”, мозак ће вам се усијати од разговора и идеја, нарочито што се спремају за пету брзину после паузе од три месеца. Управо тај брејнсторминг екипе са шанка култног новосадског Кафе клуба „Изба”, прерастао је у све гледанији Јутјуб канал који се за непуне две године приближава педесетој епизоди.Један од идејних твораца и главни глумац „Делегације Избе” је Ненад Игњатов, академски сликар, рођен у Госпођинцима, где смо и сазнали за њега. Са њим су и уметници осталих фела. Један је, веровали или не – поета! После година „отпадања” у клубу познатом по изложбама и добрим свиркама, размишљали су како да њих десетак нешто ради и саопштава. Најпре су мислили да праве живе перформансе у граду, да би касније идеју преточили у снимање размишљајући ли да то буду експериментални, апстрактни, уметнички филмови или документарци. На једном од приватних дружења уз перјаницу војвођанске кухиње флекице са купусом, дошло се до идеје да то буде скеч, одн. ситком, како би форма била што ближе широј публици, и тако је настала пилот-епизода.Иако их многи пореде са „Државним послом”, „Дневњаком” или „Фолирантима” – можда најпре због неизбежног новосадског акцента, „Делегација Избе” максимално настоји да њихов арт-скеч буде јединствен, првенствено што су уметничка група. Инспирисани су свакодневним догађајима, обичним стварима и људима, али, како кажу, успут настају и неке „легендарне глупости”. Емитовао их је једно време и ТВ Канал 9.У почетку им није био најбољи звук тих епизода али су све уобичајене проблеме брзо решавали, поготово што у екипи имају људе који знају са камером и монтажом. Тако су „узалудно” провођење времена претворили у нешто конкретно, да не кажемо корисно. Иза њих нико не стоји, кажу у шали да нису зарадили, више се може рећи да су потрошили. Али зато склапају непоновљиво побратимство духовних и уметничких „рођака” у свемиру. Чак и они који се њима прикључе први пут, загазе без задршке у стваралачки захукталу реку. Негде ће већ испливати, па ће се можда и заједно смејати задобијеним модрицама и креативном лудилу. Без обзира на моменте стварања, и даље остају нормални људи из локалног клуба, јер како је рекао Леонид Шејка, „највиши принцип свеобухватно лебди изнад живота, јер се живот из њега излива”.Тврде да се човек данас отуђио од човека, контакта и живе речи, смеха, шале, дружења и свега, те им је жеља да старије гледаоце подсете на боље време а млађе генерације мало тргну из технолошке успаваности и рутине, те им пошаљу неку поруку. Зато ове епизоде треба гледати и онакве какве јесу али и између редова, у „психолошко-социјалној машинерији времена када смо сви збуњени” разним апсурдима тренутка садашњег.Стога, епизоде и актере „Делегације Избе” погледајте овде.Текст: В. Раонић;Фото: Делегација Избе;
Један од идејних твораца и главни глумац „Делегације Избе” је Ненад Игњатов, академски сликар, рођен у Госпођинцима, где смо и сазнали за њега. Са њим су и уметници осталих фела. Један је, веровали или не – поета! После година „отпадања” у клубу познатом по изложбама и добрим свиркама, размишљали су како да њих десетак нешто ради и саопштава. Најпре су мислили да праве живе перформансе у граду, да би касније идеју преточили у снимање размишљајући ли да то буду експериментални, апстрактни, уметнички филмови или документарци. На једном од приватних дружења уз перјаницу војвођанске кухиње флекице са купусом, дошло се до идеје да то буде скеч, одн. ситком, како би форма била што ближе широј публици, и тако је настала пилот-епизода.
Иако их многи пореде са „Државним послом”, „Дневњаком” или „Фолирантима” – можда најпре због неизбежног новосадског акцента, „Делегација Избе” максимално настоји да њихов арт-скеч буде јединствен, првенствено што су уметничка група. Инспирисани су свакодневним догађајима, обичним стварима и људима, али, како кажу, успут настају и неке „легендарне глупости”. Емитовао их је једно време и ТВ Канал 9.
У почетку им није био најбољи звук тих епизода али су све уобичајене проблеме брзо решавали, поготово што у екипи имају људе који знају са камером и монтажом. Тако су „узалудно” провођење времена претворили у нешто конкретно, да не кажемо корисно. Иза њих нико не стоји, кажу у шали да нису зарадили, више се може рећи да су потрошили. Али зато склапају непоновљиво побратимство духовних и уметничких „рођака” у свемиру. Чак и они који се њима прикључе први пут, загазе без задршке у стваралачки захукталу реку. Негде ће већ испливати, па ће се можда и заједно смејати задобијеним модрицама и креативном лудилу. Без обзира на моменте стварања, и даље остају нормални људи из локалног клуба, јер како је рекао Леонид Шејка, „највиши принцип свеобухватно лебди изнад живота, јер се живот из њега излива”.
Тврде да се човек данас отуђио од човека, контакта и живе речи, смеха, шале, дружења и свега, те им је жеља да старије гледаоце подсете на боље време а млађе генерације мало тргну из технолошке успаваности и рутине, те им пошаљу неку поруку. Зато ове епизоде треба гледати и онакве какве јесу али и између редова, у „психолошко-социјалној машинерији времена када смо сви збуњени” разним апсурдима тренутка садашњег.
Стога, епизоде и актере „Делегације Избе” погледајте овде.
Текст: В. Раонић;
Фото: Делегација Избе;
You must be logged in to post a comment.