Održana tribina „Despot Stefan – svetlost postkosovske Srbije”

Tribina „Despot Stefan – svetlost postkosovske Srbije” održana je u četvrtak, 20. septembra, u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milovan Balaban, istoričar, a gošća tribine bila je Nikolina Tutuš, master profesor književnosti i jezika i doktorand srpske književnosti.
 Despot Stefan Lazarević, Sveti Stefan Visoki (1377-1427), bio je sin kneza Lazara, centralna ličnost postkosovske Srbije, vanredno sposoban vojskovođa, vladar i državnik. Bio je i književnik, ali i nastavljač svetosavskog i kosovskog opredeljenja i predanja, donekle prilagođenih novim formama koje su donosile civilizacijske okolnosti u kojima je Srbija imala življi dodir sa renesansnim Zapadom, a u neposrednoj opasnosti od prodora Turaka-Osmanlija.
Gošća tribine Nikolina Tutuš govorila je o književnim zapisima o despotu Stefanu:
– NJegov biograf Konstantin Filozof nazivao ga je učenim, a njegovi savremenici, pisci i prevodioci isticali su njegovu mudrost, brigu i staranje o knjigama. On nije samo poznavao i čitao knjige već je podsticao i prepise i prevođenje knjiga na srpski jezik – kazala je, između ostalog, Nikolina Tutuš.
Balaban je pročitao citat biografa o despotu Stefanu: „Bio je poznat po zagonetci svojih očiju, koja je slična suncu i sunčevoj svetlosti od koga primamo svetle zrake ali ne i celu suštinu.”
– Mnogo možemo da saznamo iz ove rečenice o despotu Stefanu, kao i o duhovnim strujanjima koja su zapljuskivala tadašnju Srbiju, jedinu slobodnu državu na Balkanu i jedinu koja je u to vreme stvorila duhovni ambijent u kojem je svako, koliko je mogao, doprinosio napretku te države i zajednice – rekao je Balaban i dodao da se kroz prizmu književnih zapisa nazire i vladarev duh.
Despot Stefan Lazarević osnažio je državu, prilagodio svetosavsku duhovnost i poimanje sveta onovremenim generacijama i stvorio prilike u kojima će se utvrditi kosovski kult kao spona. Bio je nastavljač ktitorske delatnosti svoga oca i svetorodnih Nemanjića.
Kao ozbiljan vladar koji je svojim ugledom i zakonima organizovao život države, umeo je i da nepokorne primiruje, a buntovne da kažnjava.
Izgradio je manastir Manasiju, središte kulturnog i duhovnog života tadašnje Srbije. Obnovio je i novi prestoni grad Beograd, dobijen od ugarskog kralja Žigmunda, grad koji je postao, po navođenju njegovog životopisca, novi Jerusalim i centar sveukupnog života tadašnjeg Balkana.
– Despot Stefan je izuzetna istorijska ličnost sa posebnim darom za egzistiranje na granici svetova i civilizacija, kada su one posle Kosovske bitke zapljuskivale oslabljenu i krhku Srbiju. Imao je moć da sačuva autentičan duh svojih slavnih prethodnika i da živi, kako bi vladika Nikolaj rekao „iznad istoka i zapada” – zaključio je Balaban na kraju tribine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.