U okviru ciklusa „Razgovori o geopolitici“, tribina „Geopolitika Istoka“ upriličena je u ponedeljak 28. januara u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milorad Vukašinović, novinar i publicista.
Vukašinović je predavanje započeo osvrtom na značaj zapadne geopolitike u prošlom veku. Naime, zapadna geopolitika je diktirala istoriju 20. veka. Uzroci za to su mnogobrojni, a jedan od osnovnih sastojao se u tome što je Zapad na početku prošlog veka zaista bio na čelu nečeg što bi se moglo nazvati razvojem nauke i tehnologije i kapitalističkog načina privređivanja.
– Tada je i nastala ta predstava o Zapadu kao epicentru, središtu sveta kojem praktično svi na neki način moraju da se prilagođavaju – rekao je autor tribine naglasivši da se ta slika sveta menjala u zavisnosti od mnogih faktora.
Ako bismo danas analizirali Mekindera i njegovu „Geografsku osovinu istorije“ iz 1904. godine, a to je prvi i osnovni geopolitički tekst, uočljivo je da svi pojmovi koje on koristi („Svetsko ostrvo“, „Središnje zemlje“, „Istočne Evrope i kontrole Hartlenda“) podrazumevaju postojanje države kao osnovnog subjekta međunarodne politike.
U teorijskom smislu, posle završetka Prvog i Drugog svetskog rata, zapadna geopolitika se otprilike kreće u tom smeru sve do 60-ih godina 20. veka, kada se pod uticajem fenomenalnog razvoja nauke i tehnologije dešava promena geopolitičke paradigme, kao i promena zapadnocentrične slike sveta. Ta slika se, od tada do danas naziva – globalizacijom.
– Pod uticajem razvoja nauke i tehnologije država polako ali sigurno prerasta u zastareli mehanizam koji nije u stanju da rešava sve složenije probleme koji se kreću u širokom spektru – od političkih, ekonomskih, socijalnih do ekoloških – kazao je Vukašinović.
Na tim osnovama nastaje nova paradigma epohe globalizacije koju je u svom delu „Između dveju epoha (1970)“ formulisao tadašnji „guru atlantizma“ Zbignjev Bžežinski.
Zapadna slika sveta u čijem su središtu korporacije, od početka svetske ekonomske krize 2008. godine se urušava, te polako ali sigurno sada pred sobom, u teorijskom i u praktičnom smislu, imamo alternativni model koji bi se mogao nazvati – geopolitika Istoka.
Simptomi urušavanja zapadnocentrične slike sveta su očigledni: kriza neoliberalne ekonomije koja je rezultirala dubokim socijalnim raslojavanjem, zatim, demografska kriza kao i kriza kulturnog i ideološkog modela. Dakle, nekadašnji slogan „Amerika kao ideja“ više nije privlačan nikome u svetu.
Nasuprot tom konceptu pojavljuju se ozbiljne geopolitičke alternative, prvenstveno u Rusiji i Kini.
– Suština ovog alternativnog koncepta je u drugačijoj viziji sveta koja je zasnovana na modelu prožimanja, a ne na sudaru kultura i civilizacija, jer to je za čovečanstvo danas egzistencijalno pitanje – zaključio je ovom ocenom Vukašinović svoju tribinu.
