U okviru ciklusa Zelena debata, tribina „Imperija uzvraća udarac – 27. mart 1941. godine“ održana je u petak 22. marta u klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor programa i moderator bio je Danilo Koprivica, politikolog.
Na 32. po redu Zelenoj debati bilo je reči o manje poznatim detaljima martovskog puča iz 1941. godine koji je izvela zaverenička grupa visokih oficira Jugoslovenske vojske na čelu sa brigadnim generalom vojnog vazduhoplovstva Borivojem Mirkovićem.
Oni su zbacili s vlasti tročlano kraljevsko namesništvo, kneza Pavla Karađorđevića, dr Radenka Stankovića, dr Iva Perovića, Vladu Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka, koja je dva dana ranije, 25. marta 1941. potpisala protokol u Beču o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.
– Na kneza Pavla prestali su da računaju i Rusi i Englezi. Poklapanje njihovih interesa omogućilo je realizaciju puča. Uzrok tome bilo je proglašenje jugoslovenske vojne neutralnosti na početku Drugog svetskog rata, a potom pristupanje Trojnom paktu 25. marta u Beču -objasnio je Koprivica.
Vojni zaverenici su predali vlast maloletnom kralju Petru Drugom Karađorđeviću i osnovali Vladu na čijem čelu se našao jedan od njih, komandant Vojnog Vazduhoplovstva, armijski general Dušan Simović, a za potpredsednika vlade akademik Slobodan Jovanović koji je, navodno, napisao proklamaciju kojom se maloletni kralj obratio narodu. Zapravo, umesto njega, na radiju je govor pročitao Jakov Jovović, kapetan korvete. Mladi kralj „slušao“ je svoj glas na radiju u društvu kraljevića Tomislava. Iznenađen i začuđen, naravno.
Pošto je formirana Simovićeva vlada, patrijarh Gavrilo Dožić, putem radija, u ime Sabora i svoje lično ime, blagosiljao je puč. To govori da je postojao društveni konsenzus da se taj puč desi.
– Ovo je, dakle, priča o tome kako mali narodi učestvujući u velikim istorijskim događajima velikih razmera često misle da potpuno sami donose odluke. Srljaju u istorijske događaje ne shvatajući da su neretko izvršioci tuđih namera –rekao je Koprivica.
Vojni zaverenici su bili podstaknuti na puč od pojedinih domaćih antinacističkih političkih opozicionih krugova, kao i na vojna i politička obećanja Ujedinjenog Kraljevstva, koje se tada nalazilo u ratu sa Nemačkom. Podsticaj zaverenicima za puč je dat i od strane Moskve koja je time želela da odloži nemački napad na SSSR koji se uveliko pripremao.
Nemačka pretnja Engleskoj i Rusiji učinila je da opštenarodno nepristajanje na pristupanje Trojnom paktu dobije neočekivano ubrzanje i svaku vrstu podrške. Za Engleze puč je značio otvaranje novog fronta na kome će Hitler barem privremeno trošiti snagu. Na vest o uspešno izvedenom puču, britanski premijer Vinston Čerčil je izjavio: „Jugoslovenska nacija rano jutros je pronašla svoju dušu”.
