Održana tribina „Milovan Đilas – disidentsko političko nasleđe“

Tribina „Milovan Đilas – disidentsko političko nasleđe“, održana je u ponedeljak 8. aprila u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Ognjen Karanović, istoričar. Ovo je bio nastavak predavanja o fenomenu Đilas, pošto je autor na prethodnoj tribini govorio o Đilasu revolucionaru, komunističkom funkcioneru i funkcioneru Titove Jugoslavije, sve do Trećeg plenuma SKJ (januar 1954) na kojem je razvlašten. Posle tih događaja, Đilas je podneo ostavku na funkciju predsednika Savezne narodne skupštine, kao i na sve ostale funkcije. – Mada nije bio isključen iz SKJ, on je tri meseca kasnije sam napustio partiju i to ne slučajno. On, naime, nije tu pobunu, koju je detaljno opisao u svojim kasnijim delima, počeo zbog ličnog sukoba sa Titom. Đilas se bunio protiv sistema za koji je mislio da ne ostvaruje svoj cilj. Zapravo, Đilas je počeo da odbacuje komunističke dogme – rekao je Karanović. Autor je u nastavku ocenio da do te promene u Đilasovom viđenju sistema verovatno ne bi ni došlo da se nije dogodio Informbiro 1948. godine. Bio je to sukob između dve komunističke države – velikog komunističkog bloka protiv, do tada, najvernije socijalističke države Jugoslavije u tom istom bloku. Reč je o prvom sukobu takve vrste u istoriji socijalističkog pokreta. U sukobu Partije i Đilasa, uticaja su imali različiti faktori, počevši od novoformiranih Đilasovih ličnih utisaka o budućnosti i svrsishodnosti KPJ i ideologije čiji je ona bila nosilac. S druge strane, Đilas sa svojim idejama i idealima, dinarskom violentnom prirodom, žestokim temperamentom, fanatizmom i idealizmom, na kraju nije bio dorastao političkim izazovima složenog i osetljivog vremena u kojem je živeo. Međutim, u svom disidentskom životu, u kome se preobratio od radikalnog marksiste do komunističkog reformatora, od komunističkog reformatora do socijaliste i od socijaliste do socijaliste i demokrate, produkovao je jednu novu političku doktrinu. Svoju knjigu „Nova klasa“ Đilas je objavio 1957. godine i ta knjiga štampana je u tri miliona primeraka na oko 40 jezika. Doživela je svetsku slavu. Imala je ogroman uticaj na svetski komunistički pokret. U SSSR-u bilo je strogo zabranjeno  posedovanje te knjige, uz pretnju trogodišnjim zatvorom, a za njenu distribuciju pretilo je 15 godina robije. Uprkos tome, ona je  čitana i u SSSR-u, i u Poljskoj, i u Kini… Če Gevara je bio oduševljen tom knjigom. Povodom te knjige Đilas je osuđen na novu kaznu zatvora od devet godina. U zatvoru je najviše pisao i tamo su nastala i druga njegova značajna dela. Oslobođen je 1966. godine. Bio je to potpuno novi Đilas. Doživeo je politički i duhovni preobražaj. Postao je demokratski socijalista, veran levičarskim idejama, ali je shvatio da je demokratija najviši stepen političkog sistema, svrsishodnog i funkcionalnog za život ljudi. Takvom uverenju Milovan Đilas ostao je veran do kraja života.
 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.