Tribina „Mojkovačka bitka 1916. godine i crnogorski nacionalni identitet“ održana je u ponedeljak, 28. januara, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Ognjen Karanović, istoričar.
U uvodnom delu predavanja, Karanović je podsetio da je januara 2016. godine u Sava Centru održano književno veče posvećeno Mojkovačkoj bici koja se odigrala 1916. godine. Na književnoj večeri pesnik i akademik Matija Bećković prisutne je pozdravio rečima: „Hristos se rodi, vaistinu Mojkovac se rodi!“, naglasivši da su i Hristos i Mojkovac rođeni na isti dan.
Te njegove reči nadovezale su se na nadahnute reči koje je izgovorio sveti vladika žički i ohridski Nikolaj Velimirović, ali i Vasilija Vukotić, kćer serdara Janka Vukotića, junaka sa Mojkovca: „Da ne beše krvavog Božića na Mojkovcu, ne bi bilo ni našeg vaskrsenja na Kajmakčalanu“.
– Nijedna rečenica ne bi na istinitiji i sveobuhvatniji način opisala značaj bitke kod Mojkovca – rekao je Karanović uz podsećanje da su se pre tri godine Beograd, Srbija i Srpstvo sećali ove pobede i slavili je, dok je deo političke javnosti u Crnoj Gori uglavnom „gromoglasno ćutao“.
Deo Crne Gore govorio je da je ta bitka bila greška, naveo je Karanović uz konstataciju da je to jedinstven slučaj u svetu da jedna država svoju pobedu proglašava greškom.
Govoreći u nastavku tribine o samoj bici, autor je podsetio da je posle uspešnog otpora srpskog naroda, kao i njegovih slobodarskih država Srbije i Crne Gore, u prve dve godine rata, krajem 1915. godine, Vrhovna komanda Nemačke carske armije preuzela sudbinu fronta Centralnih sila prema Srbiji i na Balkanu u svoje ruke.
U skladu sa planiranom ratnom taktikom, bilo je predviđeno da austrougarske snage Srbiju, ali i Crnu Goru, napadnu sa zapadne strane, dok bi sa severne granice Srbije prema Dvojnoj monarhiji, odnosno preko reka Save i Dunava, usledio udar najelitnijih nemačkih trupa.
Na istočnim i jugoistočnim srpskim granicama, bugarska vojska imala je zadatak da srpskim armijama preseče odstupnicu duž Vardarske doline. Na taj način bilo je predviđeno uništenje ove dve srpske države, čime bi Centralnim silama bio „otvoren put“ prema daljem „napredovanju na Istok“.
Međutim, sve austrougarske jedinice na „crnogorskom frontu“ bile su zaustavljene, čime je bitka na Mojkovcu za crnogorsku stranu pobedonosno završena. Crnogorske snage imale su 205 poginulih boraca, a njihove snage ostale su na svojim položajima sve do kapitulacije Kraljevine Crne Gore i raspuštanja Crnogorske kraljevske vojske 21. januara 1916. godine.
Pobedom na Mojkovcu, Crna Gora je spasla srpsku vojsku i izbegli narod, čime je ova bitka trajno upisana u memoare najsvetlijih primera nacionalne solidarnosti i ljudskog požrtvovanja u istoriji srpskog etnosa.
