Tribina „Napoleon i Rusija – dva pogleda na svet“ (drugi deo) održana je u utorak 18. juna u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milovan Balaban, istoričar.
Na predavanju je bilo reči o dva pogleda, dva doživljaja sveta iz duhovnog aspekta koji reprezentuju Napoleon i Rusija. Napoleon je donosio svetu „novu reč“ pod uticajem američke revolucije i ideologije građanskog staleža.
Uopšteno, to je bio novo-stari pogled na svet, karakterističan za katoličko-protestantski civilizacijski krug: prostorno širenje, „misionarenje“, nekad „prave vere“, a u Napoleonovom trenutku evropskih vrednosti sa ovladavanjem resursima i kontrolom sveta.
Balaban je rusku „pravu veru“ potkrepio istorijskim podatkom da je car Rusije Aleksandar, posle pobede ruskog naroda pod komandom Kutuzova nad Napoleonom u zimu 1812. godine, dao da se u čast te pobede izgradi Saborni hram posvećen Hristu Spasitelju u Moskvi.
Hram je građen dugo i osveštan je 1883. godine. Zanimljiva je njegova istorija: godine 1931. Staljin ga je oštetio eksplozivom, ali ga nije potpuno uništio. Hram je ponovo zaživeo 1991. godine.
Napoleon je u bici za Moskvu, rekao je autor tribine u nastavku, proveo 34 dana u Moskvi koja je tada imala oko 300 hiljada žitelja. Francuski car mislio je da će Ruse prosvetiti i da će im doneti napredak uključujući i kulturu.
U Rusiji, makar među narodom, Napoleon nije mogao da se doživi kao civilizacijski reformator. Drugačiji duhovni temelji pravoslavne civilizacije proizveli su ogroman animozitet prema Napoleonovoj „kampanji“ u Rusiji. Rusi (pre svega ruski narod) su Napoleona jednostavno proglasili za antihrista.
– U bici za Moskvu, Napoleon je praktično prvi put u svojoj osvajačkoj karijeri ratovao protiv naroda. Imao je bolju vojsku od ruske, a doživeo je potpunu katastrofu. Pao je pred tim duhom i poimanjem sveta koji je, pre svega, izneo ruski narod i koji je isterao francuskog cara iz Rusije – poruka je kojom je Balaban zaključio svoje predavanje.
You must be logged in to post a comment.