Одржана трибина „Свет 2019. године“

У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Свет 2019. године“ одржана у среду 25. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста. У осврту на догађаје који су обележили годину на истеку, Вукашиновић је издвојио изјаву француског председника Макрона, који каже да смо савременици краја западне хегемоније. Та изјава, рекао је у наставку аутор, није дата случајно баш на 30. годишњицу пада Берлинског зида. – Јубилеј је тихо и без помпе обележен баш зато што су последице кризе на Западу веома изражене – казао је Вукашиновић наводећи да је узрок таквој кризи то што се после пада Берлинског зида сам Запад није трансформисао. Запад је пропустио прилику да се прилагоди новом светском поретку. У међувремену, евроазијски џинови Кина, Русија и Индија су им се измигољиле. Запад од тог свог тријумфализма није видео да, за разлику од западних политичких друштава, постоје адресе на којима се може разговарати и на којима постоји елементарна сагласност о томе шта је јавни интерес. -На Западу тога нема зато што је процес подилажења јавне сфере интересима крупног капитала досегао невероватне размере. Реакција на те процесе су и победа Трампа у Америци и Брегзит у Великој Британији – рекао је Вукашиновић. Указујући на регресију „историјског Запада“ аутор је навео и  друге догађаје које је назвао „хапшењем идеје слободе“ не мислећи, при том, само на Асанжа који је ове године ухапшен због истине коју је написао, на Сноудена и многе друге, него и на стално настојање глобалистичке елите на Западу да непрекидно промовише, у свим правцима, некадашњу идеју перманентне револуције. Реч је о опсесији да се друштво непрекидно мења упркос нашој вољи. Занимљив за анализу аутору трибине је и Покрет за заштиту климе који се бори против глобалног загревања. Тај покрет садржи све карактеристике новог тоталитаризма, а у многим сегментима гори је од комунистичког. Под изговором заштите планете намећу се нова правила понашања с крајњом идејом да се редефинише традиционална друштвена структура, укључујући породицу и традиционални брак мушкарца и жене. – Циљ је да се редефинише светска привредна структура у корист западних корпорација. Њих не занима клима, него заустављање индустријског развоја евроазијских џинова. Желе да трасформишу свој финансијски систем који је у великој кризи и да наметну сопственим грађанима нове порезе уз промоцију катастрофичног сценарија да ће планета да нам се сруши, безмало, сваког тренутка – казао је Вукашиновић. За Србију, сматра аутор, ово је била година отрежњења, јер смо, такође, захваљујући Француској сазнали да никада нећемо бити примљени у Европску унију. Додао је да се у свим стратешким документима, насталим под САД и ЕУ, Србија и српске земље и не третирају као део европског културно-цивилизацијског и хришћанског круга. Логичан је закључак да су за нас једина реалност евроазијске интеграције. Добро је да је наша земља најзад ушла у тај савез што је веома важно за нашу привреду и за наш повратак у Европу, којој ми културно и цивилизацијски припадамо. Захваљујући тим интеграцијама ми постајемо интересантни и Европи. На крају, у осврту на доделу Нобелове награде Петеру Хандкеу, Вукашиновић је казао да је то добар знак. Тај врсни писац је одавно заслужио ту награду, али је страдао због заступања истине о Србима.