Natalija Petrovna Keško (1859–1941)rođena je u Firenci. Otac joj je po poreklu bio iz Rusije, a majka iz Moldavije. Posle gubitka roditelja, majora Keško i kneginje Sturdze, buduća srpska kraljica je sa bratom i dve sestre odrasla kod tetke kneginje Murusi u Odesi. Natalijin krug obuhvatao je obrazovane i ugledne ljude Odese. Završila je devojačku školu u internatu za ćerke aristokrata u Parizu. Ovim se trajno vezala za francusku kulturu.
– Natalijin život je uvek bio sudbinski vezan za Francusku – u Parizu se i upoznala sa svojim suprugomMilanom, kome je rodila dva sina – Sergeja (preminuo neposredno nakon rođenja) i Aleksandra (poslednjeg vladara dinastijeObrenović na srpskom prestolu) – rekla je Kolaković.
Po dolasku u Srbiju, kraljica Natalija je nastojala da unese duh modernizacije u srpsko društvo. Sačuvana dokumenta govore i o njenom mešanju u politički život zemlje, pri čemu se odlučno suprostavljala austrijskim uticajima. Imala je i veoma istaknutu ulogu u društvenom životu zemlje, posebno Beograda. Podržavala je tada aktuelne evropske obrasce o ulozi žene u društvu.
Posle razvoda od kralja Milana 1888., živela je u inostranstvu, a najduže se zadržala u Bijaricu, malom francuskom gradu. Sa sinom Aleksandrom se viđala retko, a posle nagodbe kralja Milana saradikalima da napusti zemlju uz značajnu novčanu nadoknadu 1889. Godine. Po kraljevoj želji bila i proterana iz Srbije1891. godine.
U Bijaricu i Parizu kraljica Natalija se povezala sa uglednim ličnostima. Dane u Francuskoj provodila je okružena rodbinom, dvorskim damama i novim prijateljima koji su rado dolazili u njen dom. Draga Mašin je kao dvorska dama provodila vreme sa kraljicom Natalijom, a zahvaljujući pomoći srpske kraljice školovala je i svoju sestru u jednom od tamošnjih internata. Upravo u Bijaricu, prilikom jedne posete kralja Aleksandra, došlo je do zbližavanja između dvorske dame Drage Mašin i srpskog vladara.
– Sećanje na Nataliju Obrenović i danas je prisutno – u Bijaricu, u njenu čast su nazvane terme, na zidu urbane četvrti ispisano je ime srpske kraljice, dok se u gradskom muzeju Bijarica čuvaju lični predmeti i fotografije kraljice Natalije – objasnila je Kolaković.
U vreme Aneksione krize, Balkanskih ratova i posebno Velikog rata, kraljica Natalija je i tokom života u Francuskoj bila vezana za srpski narod. U vreme Velikog rata učestvovala je u dobrotvornim akcijama za pomoć srpskom narodu, a zabeleženo je i da je posredovala u uspostavljanju diplomatskih kontakata.Pomagala je srpske đake i studente koji su se posle sloma Srbije našli na školovanju u Francuskoj.
Poslednje dve decenije života su joj protekle skromno, u razgovoru sa kaluđericama i šetnjama Luksemburškim parkom. Preminula je 5. maja 1941. godine u Parizu. Sahranjena je na starom groblju Lardi kod Pariza.
– U Srbiji je veo zaborava prekrio i značajan podatak da je sav imetak ostavila Univerzitetu u Beogradu. Tek u poslednjih nekoliko godina oživljava sećanje na prvu srpsku novovekovnu kraljicu, audruženja Srba iz Francuske počela su da posećuju njen grob – zaključila je Kolaković.
You must be logged in to post a comment.