Tribina „Značaj duhovnog kapitala Vizantije za savremenog čoveka“ održana je u četvrtak 27. decembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milovan Balaban, istoričar.
Vizantijska imperija je možda najautentičnija carevina u svetskoj istoriji. Opstala posle pada Zapadnog rimskog carstva sa novoosnovanim, opravoslavljenim Konstantinopoljem, imperija je preživela i sačuvala kontinuitet rimskog državnog uređenja i univerzalizma.
No, obogaćena hrišćanskim poimanjem sveta, ona je bila u narednom milenijumu nosilac hrišćanske ideje preobražaja sveta, uloge koju je kao legitimni naslednik celokupne imperije trebala da ispuni oslanjajući se na tradicionalna rimska shvatanja o legitimitetu rimske imperije i izabranosti Romeja.
– Svi se slažu da savremeno doba ima svoje korene u srednjovekovlju, prvenstveno u zapadnoevropskom srednjovekovlju – rekao je Balaban na početku predavanja, dodajući da je poruka Vizantije ortodoksno hrišćanstvo, pravoslavlje koga se ona držala i čuvala i koje je bilo u osnovi njenog sistema.
U nastavku tribine, Balaban je rekao da je ovaj svet, okrenut ka materijalnom i smrtnom, izgubivši kontakt sa večnim i besmrtnim – samim tim sam sebe osudio. Međutim, mi svi učestvujemo u tom svetu i u njegovom preobražaju.
– Za razliku od pragmatičnog Zapada koji je doneo svetu zakone, red, organizaciju, Istok ima nešto drugo, a to je čežnja za nečim što je uzvišenije – rekao je Balaban.
Celokupna istorija Vizantije je priča o pravoslavnoj ideji Romeja, njenom praktikovanju, usavršavanju, širenju i lepoti. Romeji su većinom bili Grci, ali i Jermeni, kao i Sloveni. U Vizantijskom carstvu bitno je bilo biti pravoslavne vere, to je bio integralni faktor. U Vizantiji je pravoslavlje bilo osnova funkcionisanja sistema u narednih hiljadu godina u različitim varijantama.
– Vizantija, taj neponovljiv civilizacijski fenomen, državno ustrojstvo, pravni sistem, kultura i naročito duhovnost koju nam je ta civilizacija ostavila, nasušna su potreba savremenog čoveka. Što se Srbije tiče, ona je u duhovnom kontekstu homogena sa Vizantijom, jer Sveti Sava je vizantijski đak, Ćirilo i Metodije su romejski učenici – zaključeno je na kraju tribine.
