Одржано предавање Томислава Сунића на тему „Опадање у историјској перспективи, од Јувенала, Шпенглера до савременог либерализма: религија прогреса као покретач друштвеног расула”

Предавање књижевника, дипломате и политичког емигранта Томислава Сунића на тему „Опадање у историјској перспективи, од Јувенала, Шпенглера до савременог либерализма: религија прогреса као покретач друштвеног расула” одржано је 14. децембра у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Томислав Сунић је доктор политичких наука, некадашњи дисидент, филозоф, историчар, аутор бројних књига објављених на неколико језика, превасходно и са највећим интересовањем, како је и сам истакао, окренут филолошким питањима. Отуда не чуди што је предавање отпочето етимолошком и семантичком анализом појма декаденција који се, посматран у дијахронији, може пронаћи још код Јувенала, Монтескјеа, а често се среће и доводи у везу са француским симболизмом и декадентном поезијом Бодлера, Верлена и других „уклетих песникаˮ. Сама реч бележи широку употребу, док се Томислав Сунић бави њеним статусом код критичара либерализма, онима који заузимају „цикличан став према повијестиˮ, и које, условно речено, можемо назвати традиционалистима и конзервативцима. Сунић даље прати опадање, односно декаденцију, код римског песника Јувенала кроз две његове сатире, трећу и десету, приступајући им као алегоријама, што обезбеђује повезивање са савременим тренутком. Једнако, код Шпенглера, „великог противника либерализмаˮ, трага за показатељима ставова радикално супротних од доминантних у Немачкој за време националсоцијализма, нарочито у вези са појмом декадентног, те јасним знацима утицаја Ничеове филозофије. Предавање је завршено извођењем закључака о природи савременог либерализма оличеној кроз ставове о једнакости свих људи и веровање у вечити економски раст, у чему се управо садржи одговор на питање самог предавача – зашто је либерализам тако популаран данас. Говорећи о либералним начелима, Сунић поентира да она звуче идилично јер поручују да „свако може да ради шта хоћеˮ, али да је, посебно у спрези са слободним тржиштем, из овога потребно извући крајње консеквенце – дошло је до трајне промене хијерахије вредности. Сунић је присутну публику позвао на дискусију, а, како је склон литерарном изразу, уједно правећи лични отклон од „диктатуре конзумеризма савременог светаˮ, предавање је привео крају речима: „Ја размишљам метафорички, не математички.ˮ