ОДРЖАНО ПРВО КРАЈИШКО ПОСЕЛО НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Прво крајишко вече у селу Суви До код Липљана на Косову и Метохији на иницијативу Драгана Божића из Сремске Митровице, уприличено је у суботу, 20. маја 2023. Посело је организовано поводом обележавања 100 година досељавања крајишких Срба на ратовима опустели простор по указу краља Александра Првог. Посета Косову и Метохији је реализована уз велику помоћ и подршку Покрајинског фонда за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону, Савеза крајишких удружења, Завичајног друштва „Моја Митровица” из Сремске Митровице, Фонда принцезе Катарине Карађорђевић, Канцеларије за Косово и Метохију и Привременог органа општине Липљан.

Свечаност је одржана у сали Основне школе „Браћа Аксић”, уз претходно уручење помоћи из Фонда принцезе Катарине Карађорђевић породицама скромнијег материјалног стања. Такође су и сва деца добила пакетиће. На сабору који је окупио браћу из Војводине и са Косова и Метохије, наступили су Етно дует Вида и Лола из Београда, Мушка певачка група из Војводине, фолклораши из Грачанице и песникиња Ранка Срдић Милић. Одсвиран је сплет народних кола на усној хармоници а након приредбе су се гости и домаћини ухватили у заједничко коло. За мештане Сувог Дола ово је био велики догађај будући да немају Дом културе и никаква збивања већ деценијама. Тиме су радост и енергија били неописиво већи, како код одраслих тако и код дечице.

Присутнима су се између осталих, обратили мештанипотомци досељеника као и и представници Привременог органа општине Липљан. Положен је венац палим борцима Сувог Дола. Ранка Срдић Милић је домаћинима уручила заставу Савеза крајишких удружења као завет да сарадња међу браћом настави и у наредном периоду, колико већ наредне године за Спасовдан.

Истог дана, гости из Новог Сада, Београда и Сремске Митровице били су на јутарњој литургији у Липљану где су такође лепо дочекани. Порта у Липљану може да се похвали са две цркве, старијом саграђеном на месту византијске богомоље из 9. века, и новијом Црквом Светих мученика Лавра и Флора која је дар краља Александра. Овај споменик културе по нацрту архитекте Александра Дерока тренутно се фрескопише. Циљ је да посао буде завршен 2024. на 80-годишњицу изградње. Стога је потребна је помоћ свих људи добре воље који могу да прилог за фрескописање уплате на рачун Црквене општине Липљан, што су неки од ходочасника већ учинили.

У тродневном путовању војвођанска делегација посетила је многа места косовског Поморавља где су најмлађима уручени пакетићи које су припремили вршњаци из Сремске Митровице. Нарочито леп дочек приредили су ученици и наставници школе „Бора Станковић” у Коретишту код Гњилана којима су такође уручени пакетићи и лопте. Фолкораши из Коретишта су извели сплет игара баш из овог села, ту су били и трофејни мали атлетичари као и веома бројни џудисти који су показали своје вештине. Пред крај посете није изостало заједничко певање малишана и одраслих.

Гости из Војводине су посетили Прилепац где се родио цар Лазар и чули причу о вилама са Прилепца (ћеркама цара Лазара). Били су угошћени у Великом Ропотову и селу Бостане подно Новог Брда код свештеника Стеве, обишли су манастир Грачаница као и Драганац, те имали вечеру у селу Гуштерица недалеко од Грачанице.

У недељу су путници присуствовали Литургији у манастиру Светих Архангели код Призрена коју су служили архимандрит Михаило игуман манастира, јеромонах Исидор заменик ректора призренске Богословије, саслуживао је ђакон Александар из Сремске Митровице док је за певницом била Оливера Радић, новинарка и професорка из Ораховца. За трпезом љубави Ранка Срдић Милић казивала је своје стихове док су гости и верници из околине заједнички певали. Потом су путници посетили Призрен, Саборну цркву и Цркву Богородице Љевишке, те се вратили својим домовима пуног срца и душе.

Међу путницима било је и неколико тинејџера, међу којима и два шеснаестогодишњака који су путовали сами без родитеља, као и путника којима је ово било прво путовање на свето српско тло. Најјачи утисак свега виђеног и доживљеног су чисте душе стамених људи који опстају на Косову и Метохији упркос незамисливо тешким условима за српску живаљ.

Текст и фото: В. Раонић;