Poslednjih nekoliko dana meteorolozi nam najavljuju nepogode, kišu, grmljavinu… a ona… mislim na oluju, nikako da dođe, padne ili ne padne po nekoliko kapi. Za razliku od meteorološke prognoze,skoro bez najave, sinoć se u velikoj sali Matice Srpske desila prava oluja klasične muzike, unikatnih umetnika, iz Novog Sada i njihove poznate gošće.
Solista opere Srpskog narodnog pozorišta Saša Petrović, o čijem radu poznavaocima ozbiljne muzike nije potrebno previše govoriti, muzičkim sladokuscima, se ovoga puta predstavio sa laganim repertoarom popularnih arija. Njemu je pružio punu podršku majstor harmonike, profesor Robert Papik. Ovaj ne uobičajeni i interesantni spoj tenora i harmonike je bio, slobodno možemo reći, samo nehajni uvod u pravo iznenađenje koje nam je priredio mladi Luka Petrović na klaviru. Njegove nadahnute interpretacije Betovenove Sonate op.13 u ce-molu i Rahmanjinove Etide br.8 op.33, u cis-molu nam nagoveštavaju rađanje jedne nove zvezde, u nizu pijanista, sa kojim se Novi Sad ponosio u nekim boljim vremenima.
Ovo lepo muzičko veče je svojim baršunastim glasom oplemenila gošća iz Beograda, Tanja Obrenović, mecosopran, novosadski đak, koja je čest i rado viđen gost u gradu u kome je brusila svoje pevačko umeće. Pored Rosinija, Albinonija i Galijanija imali smo priliku da osetimo „Karuzovu“ nostalgiju Luća Dale, da se prisetimo Pariskog „Ružičastog života“ po kom je bila prepoznatljiva Edit Pjaf uz nezaobilaznog Geršvina i „Čoveka kojeg volim“. Pred kraj nas je ovaj kvartet poveo i do „Granade“ Augustina Lare. Na kraju smo čuli i predivni duet, „Molitvu“ Alberta Teste i Davida Fostera.
Publika je izdašno nagradila ove unikatne izvođače aplauzima koji su na kraju kulminirali da bi sve bilo začinjeno, svima znanim, „Crnim očima“ (Oči čornije) koje smo dobili na bis. Velika je šteta, po mišljenju potpisnika ovih redova, pogotovo u letnjim mesecima, što se ovakvi koncerti ne oragnizuju češće i na nekim popularnim lokacijama pod otvorenim nebom. Takođe, stojim iza teze da je ovakvim programima mesto na petrovaradinskoj tvrđavi te da bi, ukoliko dugoročnije razmišljamo o budućnosti, primerenije bilo da, Evropska Prestonica Kulture 2021, pruži značajniju podršku dokazanim izvođačima i mladim nadama, iz oblasti ozbiljne muzike, a ne „industrijskoj kulturi“ kojom smo zasuti već skoro dve decenije!?
Za Vojvođanske vesti: Dragoljub Selaković