ОПУШТЕНО НОВОСАДСКИ УЗ МОМЧИЛА, ПОП ХОР РАДИО И КЛАПУ СУТОН СЦЕНЕ

Једног сасвим обичног уторка, 30. јула од 18 часова у предивну ушушкану башту кафеа Циркус  Бар у самом центру града сјатила се новосадска маса. Лежерно, опуштено, како само они знају. Окупио их је Момчило и дружина млаких карактера. Иако измаштан, Момчило из Госпођинаца је лик који стиче све већу популарност. Он је заправо креација уметнице Оливере Поповић, познате као Оли Попинс. Распевану дружину предводили су поп хор РАДИО и клапа „Сутон сцене“. Организована је продаја такозваних Попинс пинкли, односно аксесоара: мајица, тефтера беџева, цегера и плајваза, све са ликом омиљеног Момчила. Окупљање је почело у заказаном термину. Двориште у хладу џиновског дрвећа напунило се куцама, ситном дечицом и Новосађанима у фазону. Непретенциозни, неушминкани и све више тетовирани. Помало познати, јер ово је град у ком се пуно излази. У летње време виђамо старе пријатеље из дијаспоре, који окупљају друштво док су у посети свом родном граду. Друже се, ћаскају, кулирају у овој атмосфери која пршти од креативности, док испред кафеа чекају паркирани бицикли. Ауторка лика Момчила, Оливера Поповић је светски признати и награђивани илустратор и графички дизајнер, која живи и ствара у Новом Саду. А оно што је потребно знати је да је „Момчило фрајер из Госпођинаца. Грађен као шахиста. Носи гаће здуплим шавом. Мејд ин Румунија. Тера Тристаћа. Прати га Дружина млаких карактера.“ Док су присутни уживали, куповали „пинкле“ и освежавали се шареним коктелима, из те свеопште гужве су се око 20 часова издвојили чланови поп хор Радио и клапе „Сутон сцене“ и окупивши се на степеницама на уласку у кафе певали познате хитове у свом стилу: Far from any road, Ljubi in sovrazi, You are wondering now, Дида мој, Кокомо, Стани море-Госпођинци version, You to me are everything, Soledad y el mar, Tuyo. Поједине песме су текстуално прерађене у складу са темом вечери-Момчилом. У сваком случају једно опуштено летње вече проведено у несвакидашњем амбијенту уз пријатну музику и друштво пријатеља. Повод помало необичан и шаљив, али вредело је. За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.