Члан Градског већа за културу Далибор Рожић присуствовао је откривању и освећењу спомен – плоче Јелици Беловић Бернаџиковској. Догађају су такође присуствовали представници Кола српских сестара Епархије бачке, Одбора за спровођење Одлуке о постављању спомен-плоче и Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада. Скупштина Града Новог Сада је 17. септембра 2019. године донела Одлуку о постављању спомен-плоче Јелици Беловић Бернаџиковској у Новом Саду. Спомен-плоча, димензија 80 х 60 цм, израђена од мермера у белој боји, постављена је на унутрашњој страни источног зида на Успенском гробљу.– Почаствован сам што данас присуствујем откривању спомен плоче Јелици Беловић Бернаџиковској која је много допринела српској култури и традицији. Њену величину и значај препознало је Коло српских сестара Епархије бачке које је иницијатор постављања тог спомен обележја. Та хуманитарна организација синоним је за добра дела, јер Коло српских сестара увек помаже онима који су у невољи. Практикујући ручни рад, чијом продајом долазе до финансијских средстава, та организација такође доприноси неговању нашег фолклора, обичаја, културе и традиције. Зато је Коло српских сестара јако важно за Град Нови Сад, али и за нашу државу уопште. Због њихове иницијативе Јелица Беловић Бернаџиковска неће бити заборављена, а веома је битно да остане трага о људима који чине добро, који су светао пример садашњим и будућим генерацијама како свако од нас може да допринесе бољем друштву- рекао је Далибор Рожић.Чланица Кола српских сестара и етнолог Музеја града Новог Сада Душанка Марковић је истакла да је Јелица Беловић Бернаџиковска у многим областима стваралашта и друштвеног живота оставила свој траг.– Најзначајније области у којима је деловала су етнологија, етнографија и музеологија. Била je учитељица по професији, жена полиглота са знањем девет језика, која се бавила и превођењем. Она је једна од првих феминисткиња на овим просторима која је посвећено радила на еманципацији жена. Писала је и политичке чланке, а оно по чему је непревазиђена је број од 2300 библиографских јединица које је она оставила за собом – нагласила је Душанка Марковић.
