ОТВОРЕН 53. ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ МЛАДИХ

ОТВОРЕН 53. ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ МЛАДИХ

Сталним програмом „Излет у прозу“, којим је представљен књижевни рад писца Владимира Пиштала, иначе управника Народне библиотеке Србије, синоћ је у Врбасу, у Гимназији „Жарко Зрењанин“, отворен 53. Фестивал поезије младих. Прве речи добродошлице књижевницима и љубитељима литературе, посебно поезије, у, како је сам истакао, „Град на песниковој руци“, у „Први Олимп у равници“ и „Песничку републику“, упутио је Бранислав Зубовић, секретар ФПМ.

„Поезија је постала врбаски бренд захваљујући песницима али и своме граду који је већ више од пола века увек био уз свој фестивал. Дабоме, без песника не би било ни поезије нити фестивала али да није било подршке Министарства културе Србије, Покрајинског секретаријата за културу као и општине Врбас, која је увек била главна подршка Фестивала, не бисмо дочекали 53. рођендан. А када се споје два добра – онога без чега се не може – а то је новац, и онога што нас чини бољим и племенитијим а то је поезија – онда добијемо традицију која је надмашила државу у којој је настала и која се одупрела свим недаћама кроз које смо као народ и држава прошли. 

А да је Врбас заиста песнички град и да се није погрешило када је Фестивал југословенске поезије младих, доказују бритки и звучни стихови који су се чули али и настали у Врбасу за више од пола века песничког фестивала. Колико је Фестивал за протекле 53 године допринео развоју књижевности, данас са сигурношћу можемо да кажемо, то је показало време и утврдили стручњаци, али и без њих се може рећи да је његов допринос драгоцен и далекосежан. Око фестивала се исплело мноштво прича, анегдота, али понајвише љубави. О броју песника који су боравили у Врбасу надвила се легенда, али статистика и математика не греше када се говори о више од 2.000 песника, глумаца и музичара који су походили Врбас у протекле 53 године“, поручио је Зубовић.

Председник Савета ФПМ Горан Лабудовић рекао је да је ситуација у вези са пандемијом условила да и 53. Фестивал буде организован у септембру, уместо у мају, што је традиционални термин песничког скупа у Врбасу. „Све што смо као организатори припремили, разна представљања, промоције и осврти, води нас ка финалној вечери Фестивала, где ћемо добити победника, другу и трећу награду, где ћемо упознати најбољег младог сликара са конкурса Палете младих, и награду ‘Станко Симићевић’ за најмлађег учесника Фестивала. То су најважније ствари јер Фестивал постоји због младих, а ми који смо у организацији и колеге које долазе на манифестацију, сви смо у функцији афирмације поезије и њих младих који своје прве кораке чине управо у овом граду. Имали смо више од 108 рукописа на конкурсу. Прво смо изабрали 70, па 50 све док нисмо дошли до 15 рукописа о којима смо водили најдужу расправу и верујем да смо изабрали десет најбољих. Радује нас квалитет, стигле су нам песме из свих република у окружењу, као и претходних педесетак година или нешто мање, и нас веома радује да млади песници препознају наш Фестивал поезије младих као место на ком могу да покажу шта су написали, докле су стигли и које су њихове импресије, колико су оригинални и колико следе утабане стазе поезије. Позивамо их да нам се јаве и следеће године“, истакао је Лабудовић.  

Окупљенима се у име локалне самоуправе обратила Марија Милинић, помоћница председника општине Врбас.

„Није случајно пре 53 године баш у Врбасу одржана песничка манифестација ‘Мај равнице и младости’ из које ће израсти један од најзначајнијих песничких фестивала – ‘Фестивал поезије младих’. Од прве године фестивал ће бити одскочна даска многим значајним песничким именима, који су своје откровење, своју песничку афирмацију доживели овде у Врбасу. Поменућу само неке, без којих би универзум савремене српске поезије био незамислив – Гојко Божовић, Зоран Ђерић, Ђорђо Сладоје, Благоје Баковић, Мирослав Алексић. Своју снагу, значај и утицај ‘Фестивал поезије младих’ је успео да задржи оправда, оставши све ове године незаобилазна карика на путу успеха.

Свесни да нам култура даје спасоносну снагу оријентисања, правац и смер кретања, општина Врбас значајна средства улаже у развој културе. Ове године смо обезбедили више од 100 милиона динара за изградњу позоришне дворане у згради Културног центра и реализација овог пројекта више од 30 година представља сан свих Врбашана. Надам се да ћемо се догодине видети управо у унапређеном амбијенту Културног центра Врбаса. Као локална самоуправа свесни смо значаја ‘Фестивала поезије младих’ и пред себе смо поставили задатак да будемо поуздан партнер ове манифестације, данас и у будућности. Уверена сам да ће још дуго песници који своје прве значајне кораке чине овде, у нашем Врбасу, бити незаобилазан чинилац будућности српске поезије“, између осталог поручила је приликом отварања 53. ФПМ Марија Милинић, помоћница председника општине Врбас.

Централни програм отварања био је посвећен Владимиру Пишталу, рођеном у Сарајеву 1960. године, једном од најзначајнијих савремених српских писаца. „Тесла, портрет међу маскама“, „Миленијум у Београду“, „Венеција“, „Сунце овог дана – Писмо Андрићу“ неки су од најпознатијих Пишталових романа, који се преводе или су већ преведени на многе светске језике. Добитник је НИН-ове награде и многих других књижевних награда. Заједно са писцем о опусу који ствара, посебно о књизи есеја „Значење џокера“, говорили су писци и књижевни критичари Милета Аћимовић Ивков и Ненад Шапоња.  

„Занимљиво је како дуго Фестивал поезије младих траје. Упорност, издржљивост, то је једна врста хероизма. Врло често неки фестивали који су можда основани непретенциозно, не мислим сада на фестивал у Врбасу већ на Охрид и Виленицу, дешавају се из године у годину, из деценије у деценију, и кад размислите и погледате ко је све ту био, човек осети страхопоштовање. А у тренутку када су ти људи били ту, на пример у Врбасу, тог осећаја није било јер су просто били млади. Зато увек мислим да треба бити врло пажљив према младим људима, јер не знате са киме сте се срели“, рекао је Владимир Пиштало.     

У музичком делу програма прве вечери 53. Фестивала поезије младих наступао је хор „Свети Серафим Саровски“, основан 1995. године, који делује при храму манастира Свете Меланије Римљанке у Зрењанину. Хор чине професионални певачи и диригент ангажовани у Опери Српског народног позоришта у Новом Саду, Народном позоришту у Београду, и на Академији уметности у Новом Саду.

Извор: Општина Врбас