Svetska zdravstvena organizacija ovaj poremećaj opisuje kao „akumulaciju odnosno gomilanje stvari bez obzira na njihovu stvarnu vrednost“.
Pored ovog, i zavisnost od video igara je ove godine zvanično priznata kao mentalni poremećaj.
Hording odnosno sakupljanje nepotrebnih stvari ljude može da izloži riziku jer prostor u kojem žive ponekad postaje toliko zatrpan stvarima da uzrokuje povrede ili postaje nemoguće da izađu iz kuće. Pored toga, nagomilane stvari mogu da povećaju i rizik od požara.
Ovaj poremećaj često je povezan sa drugim mentalnim bolestima uključujući depresiju, šizofreniju ili opsesivno-kompulsivni poremećaj. Ljudima koji opsesivno sakupljaju stvari uglavnom se preporučuje kognitivna bihejvioralna terapija, ponekad u kombinaciji sa antidepresantima.
Kada sakupljanje stvari postaje poremećaj
Kada osoba sakuplja stvari poput poštanskih markica, šolja, razglednica, obično ih drži uredno složene u kutiju, fioku.. Te stvari su uvek lako dostupne.
Ljudi koji pate od poremećaja, međutim, sakupljene stvari drže potpuno razbacane i neorganizovane, nekad čak dozvoljavaju da te stvari zauzmu celu prostoriju. Takozvano hordovanje se smatra problemom kada utiče na svakodnevni život (blokira ulaz u sobu, na primer) ili stvara probleme u međuljudskim odnosima.
Stvari koje ove osobe sakupljanju najčešće nemaju nikakvu ili imaju malu vrednost, ali ako bi neko pokušao da ih raščisti i baci, te osobe se veoma uznemire.
Simptomi opsesivnog sakuljanja su: gomilanje bezvrednih stvari, neorganizacija, poteškoće u svakodnevnih obavezama, ekstremna vezanost za stvar ili uznemirenost ako neko drugi dodiruje, sređuje ili pozajmljuje stvari, loš odnos sa porodicom ili prijateljima, teškoće u donošenju odluka, veoma neuredan stan/kuća.
